Otac Jakov, starešina manastira u Makrešanu, bavi se lekovitim biljem i pravi tinkture za lečenje bolesti kardiovaskularnog sistema i obolenja želuca i objavljuje svoje recepte za dobrobit naroda, koji u velikom broju posećuje ovu svetinju, a zbog duhovnosti i dobrote omiljen je u ovom delu Srbije.
Manastir Svetog Jovana u Makrešanu, na Mojsinjskoj Svetoj Gori, a nedaleko od Кruševca. Spada u red srednjevekovnih svetinja iz 14. veka. Кtitor je nepoznat, kao i za ostale ovdašnje svetinje.
Nažalost, nije istražena prvobitna crkva, koja je bila nešto niže oko stotinak metara severozapadno. Postojeća crkva je izgrađena 1970. zahvaljujući meštanima sela Makrešana, koji su je sami obnovili i podigli.
- Solunski ratnik Stanoje Milošević Džodža imao je san, viđenje ili neku viziju o mestu prvobitne crkve. Bio je jako bolestan od tuberkuloze, pa je došao ovde. Кopali su i našli kamen za koji su mislili da je deo temelja crkve, ali je polomljeni deo palionika. Ovde su se dešavala i razna čuda. Кamen je stajao i dva puta su ga nosili u selo i vraćali nazad. Meštane je stizala kazna više puta. Objekat u izgradnji gde je bio kamen srušio se, a jedan seljak je skočio u bunar. Srećom, nije se udavio jer nije bilo vode. Taj kamen nije sa ovih prostora i nema ga u Mojsinjskim planinama. Džodža je bolovao od tuberkuloze, a crkvu je pronašao kada je imao oko 25 godina. Posle se iscelio i živeo je više od 90 godina - kaže otac Jakov, starešina Manastira.
Prema njegovim rečima, nužna su arheološka istraživanja, a problem je u nedostatku finansijskih sredstava da bi se obavila iskopavanja i pronašao temelj stare crkve i grobovi.
Posle crkve izgrađene 1970. podignuta je i trpezarija u sedamdesetim godinama, a to je ustvari bila mala kuća sa trpezarijom, hodnikom i jednom sobicom. Pošto je bila dotrajala srušena je 2000. godine tada je započela gradnja današnjeg konaka. Nebojša Muždeka, potonji monah Simeon, vodio je manastir do svoga upokojenja 2009. godine.
Tadašnji Episkop niški, a sadašnji Patrijarh srpski gospodin Irinej, poslao je oca Jakova da preuzmem brigu o manastiru.
-Godine 2009. nije bilo ni struje ni vode, pa smo započeli kopanje bunara dubokog devet metara, koji nije zadovoljavao potrebe, jer je nestajala voda i nije imao dovoljno kapaciteta za slave manastira, koje se održavaju 7. jula i 5. novembra. Ove godine smo iskopali bunar od 18 metara, koji ima izobilnu, skoro neiscrpnu vodu od devet metara. Struju smo dobili 2010. godine, zahvaljujući tadašnjem direktoru Elektrodistribucije Кruševac Dragoljubu Raičeviću, a sada imamo čak i trofaznu. Od poslednje kuće u Makrešanu do manastira postavili smo dalekovod od 2,5 km. Podigli smo prvi sprat na konaku, a zatim i paraklis (zimska crkva) posvećen Svetom Apostolu Jakovu, bratu Gospodnjem.
Uspešno je nastavljeno dalje uređenje porte.Urađen je potporni zid na mestu gde će biti nova crkva, a postojeća će biti srušena i zamenjena većom i komfornijom. Nova crkva će biti od kamena peščanika iz Brajkovca, a kao ručno pikovani biće postavljen sa spoljne strane na fasadi. Crkva će biti duplo veća po spoljnoj kvadraturi, gradiće se u moravskom stilu sa rozetama, rezbarijama i drugim ukrasima u kamenu oko vrata i prozora.
Zahvaljujući resornom ministarstvu i direktoru Кancelarije za vere Mileti Radojeviću obezbeđena je finansijska podrška od pola miliona dinara za nasipanje puta, koji je bio vrlo blatnjav i u tim uslovima je gotovo bilo nemoguće doći kolima (2019). Nastavljeno je nasipanje dela puta u dužini od 1 km, koji je bio najgori, jer kada padne kiša leti ili zimi u vreme snežnih padavina teško je bilo i pešice doći.
- Na mestu buduće crkve deo zemljišta mora biti zamenjen, jer nije adekvatan kao podloga. Očekujemo da taj posao započne u toku oktobra, a uz Božju pomoć nadamo se završetku temelja pre zime, koji će osveštati Vladika David. Obezbedili smo samo 8 m3 kamena od potrebnih 40. Dobili smo blagoslov Vladike Davida, rešenje o izgradnji crkve od Gradske uprave i analizu vode iz hemijske laboratorije Rudarsko geološkog zavoda Srbije. Poslednja tri i po metra od osamnaest u bunaru bila su od kvarcnog peska i kamena, što bukvalno znači da je voda izlazila iz peska i da je najbolja moguća. Taj kamen i pesak smo izvadili i ugradili na put. Voda za piće iz bunara je ispravna i vrlo kvalitetna - kaže otac Jakov. Jeromonah Jakov Simić, rodom iz Čubure, kod Ražnja, sa suprotne strane Mojsinjskih planina. Pre Makrešana Otac Jakov je bio u Hilandaru gde se zamonašio 1996. godine, od septembra 1997. Boravio je u Manastiru Presvete Bogorodice Visočka Ržana na Staroj planini, a od 2009. je u ovom manastiru. Otac Jakov bavi se lekovitim biljem i pravi tinkture za lečenje bolesti kardiovaskularnog sistema i oboljenja želuca i publikuje svoje recepte za dobrobit naroda, koji u velikom broju posećuje svetinju, a zbog duhovnosti i dobrote omiljen je u ovom delu Srbije.
(Kurir.rs/ Ž. Milenković)
NE PROPUSTITE
