„Veče pred slavu na nekoliko mesta u kući sakrijemo slatkiše i poklone i ujutru kad se deca probude nađu ih. Tako je bilo i ove godine, bili su tako nestrpljivi i svi su se probudili veoma rano i krenuli u potragu.
Sitnije slatkiše su brzo pronašli i već pojeli, ali za krupnije poklone ipak su se malo više namučili. Još uvek veruju da im je Sveti Nikola tokom noći ostavio poklone na skrivena mesta, jer su bile dobre i poslušne devojčice tokom čitave godine“, rekla je za RINU, Gorana Kaplarević.
Slavu Svetog Nikolu prihvatio je veliki broj Srba, jer se verovalo da je činio velika čuda dok je bio živ, ali i nakon što se upokojio, do njegovih moštiju u Grčkoj su stizali putnici namernici iz celog sveta, kako bi se izlečili. Verujući da će biti i njihov zaštitnik, brojne srpske porodice slave ovog velikog sveca.
„Živeo je u 4. veku, rođen je u bogatoj grčkoj porodici i od rane mladosti bio je veliki borac za hrišćanstvo. Jedno vreme nije bio u milosti cara Dioklecijana koji ga je progonio, ali ga je car Konstantin pomilovao i Sveti Nikola nastavio je svoju misiju i širio pravoslavlje.
Činio je velika čuda i dobra dela, nagrađivao poštene ljude i darivao ih poklonima . Svoja dobročinstva nije činio javno i upravo zbog toga je u našem narodu ostao običaj da se uoči slave skrivaju slatkiši u cipelice na prozoru ili oko ognjišta“, kaže etnolog Snežana Ašanin.
Veruje se da je Sveti Nikola i zaštitnik moreplovaca, pa je veliki broj crkava koje se nalaze na obalama Jadranskog i Sredozemnog mora posvećeno upravo ovom svetitelju.
„Prema pojedinim predanjima Sveti Nikola prevozi duše sa ovog na onaj svet i upravo od njega zavisi kako će one biti smeštene kad napuste ovozemljski svet. Slava pada u doba Božićnog posta i trpeze su uvek posne, a u srpskom narodu upravo od danas, kreću praznični dani u kojima je porodica na okupu, prašta se i daruju se ukućani“, rekla je Ašanin.
Kurir.rs/RINA
Foto RINA
NE PROPUSTITE
