Jedna od najlepših zgrada u Pančevu pripada Narodnom muzeju. Međutim, ono što je posebno interesantno kada je u pitanju ova zgrada jeste podrum, koji je nekada bio zatvor. Sagrađen 1833. godine kao mesto za privođenje skitnica i pijanaca, do danas je sačuvao svoj autentičan oblik, a dokazi o stradanjima ljudi na ovom mestu i dan danas postoje. Imena, datumi, oproštajne poruke svedoče o strašnim stradanjima ljudi koji su svoju kaznu služili u ovim zatvorskim ćelijama.
Od otvaranja zatvor je bio u funkciji više od 200 godina. Iako su u početku ovde završavali pre svega skitnice i pijanci, kasnije su zatvorenici postajali ozbiljniji, politički i teži kriminalci. Oni bi bili zadržavani određeno vreme, nakon čega bi bili slani u druge i veće zatvore. Ovaj pritvor sastojao se od ćelije, koje i dan danas izaizivaju jezu posetiocima.
Prema rečima kustosa muzeja zatvor je napravljen tako da ukoliko ste unutra, niko spolja ne može da vas čuje. - Napolju je dvorište muzeja, tj magistrata, i mučeni su i mogli su da se deru koliko su hteli i niko nije mogao da čuje i još su debeli ovi zidovi. Tama, hladnoća i u vazduhu miris vlage. Uslovi su bili jednaki za sve – nedostojni ljudskog bića. -Imamo ovaj deo pri zidu za koji smatramo da je korišćen za grejanje, jer nije teško pretpostaviti da za par dana ne morate ni da čekate suđenje toliko su loši uslovi. Četiri zatvorske jedinice primale su ljudi koliko god je moglo da stane.
- Kreveta nije bilo po našim podacima nego bi se slama rasula po podu I to je možda bilo 10ak ili više ljudi, onda Koliko je moglo da stane. Toalet naravno nisu imali, nego su išli u kiblu. U početku korišćene za pijance i beskućnike, ali ubrzo po početku rata u ovim ćelijama se promenio sastav utamničenih stanovnika. Zidovi ćelija prekriveni su imenima onih koji su boravili u njima. U toku Drugog svetskog rata ovaj zatvor korišćen je za utamničenje Jevreja. To možemo videti po imenima ispisanim na zidovima.
- Možemo pratiti hronologiju istorijskih događaja preko zidova ovog našeg zatvora. Ima tu imena koji su neprijatelji, bogatiji ljudi ili neki koji su sarađivali sa neprijateljem pa su ovde bili zatvoreni. Jevreji su ovde bili masovno zatvarani u toku Drugog svetskog rata. Ali i ta vremena su se promenila. -Tu postoji jedna jevrejska zvezda, a paradoksalno kako to život nalaže posle su kod njih bili koministi i skojevci koje su partizani zatovrili i oni su se upisivali na te zidove. Prvo Jevreji,a onda i komunisti, zatim i Nemci. U ovom zatvoru svi su bili jednaki.
Zatvor je opstao do 1950.ih godina kada je napokon izgubio funkciju i postao magacin muzeja. -Mi ništa dirali nismo, samim tim što ništa nismo dirali, sve je autentično. U ljudima budi jezu, strah i one najniže porive. Zanimljivo je videti ga, ali u njemu svakako ne provesti više od pola sata.
OVDE MOŽETE PRATITI UŽIVO KURIR TELEVIZIJU
