U banatskom selu Nakovo, na samoj srpsko-rumunskoj granici, u predvorju EU, govedarska farma Olivere Latinović neodoljivo podseća na bilo koju drugu u Evropi.
To se, prvenstveno, odnosi na robotizovanu mužu. S ove i one strane međe, malo je farmera koji su uspeli da uhvate tehnološki korak sa modernim evropskim stočarima i proizvođačima mleka. Olivera je prva u ovom delu Banatu na čijom je farmi robot glavni radnik. Osim o muži, brine i o ishrani stoke. Nepogrešivo može da izračuna koliko stočne hrane treba da doda kako bi svako grlo bilo sito:
- Farmu smo robotizovali pre pola godine, po modelu koji evropski farmeri primenjuju već desetak godina. Robotizacija iziskuje poprilična ulaganja- priznaje Olivera i nastavlja:
- Država je sa 60 odsto subvencinisala kupovinu robota, koji košta oko 150.000 evra, dok nam je “Imlek” odobrio petogodišnji kredit. Prepoznati smo kao kvalitetan proizvođač mleka. Da nije bilo te subvencije, ne bismo ni mogli da se opredelimo za ovu investiciju. Naša mesečna rata iznosi 100.000 dinara, a toliko ćemo vraćati narednih pet godina- kaže farmerka iz Nakova. Na njenoj farmi ima blizu 240 grla, a robotizovanom mužom obuhvaćeno je 76 krava:
- Ne planiram da povećam broj muznih grla. Sa raspoloživim zemljištem i obradom, ovo je maksimum. Više od toga ne možemo. Ovo je fizički naporan posao i iziskuje da ste ceo dan mobilni. Robotizovana muža značajno je rasterećenje tokom, brojnim obavezama, podužeg radnog dana- priznaje ona.
Primer dobre prakse
Dalibor Oličkov, rukovodilac Odseka za poljoprivredu grada Kikinde, stava je da ovako koncpirano gazdinstvo i farma po evropskom modelu može da
posluži kao primer dobre prakse svim stočarskim gazdinstvima u ovom delu Banata. Lokalna samouprava je lane izdvojila blizu 3,5 miliona dinara za razvoj stočarstva.
(Kurir.rs/ S.U.)
NE PROPUSTITE
