Ušuškana među vojvođanskim oranicama na svega nekoliko kilometara od grada i ceo kilometar od prvih komšija živi jedanaestočlana porodica Lulić.
Do skoro ih je u trosobnom jednovekovnom domu bilo i više, dok se dve ćerke nisu udale.
Majka Ruža, stub porodice priča kako joj nikada nije bilo teško da svoju decu ispraća i dočekuje sa trpezom punom đakonija, opeglanim vešom i kućom kao "pod konac".
Naročito kada je u znak zahvalnosti obgrli toliko dečjih ručica.
- To se ne može opisati, to je velika radost. Hranu nikada ne kupujemo, uvek imamo sve - kaže ova dobra žena.
Cela porodica živi od poljoprivrede, a u domaćinstvu imaju sijaset životinja, i pravi zoološki vrt.
Obaveza uvek ima i to od jutra do mraka, a kako kažu o koroni ni ne stižu da misle.
- Kod nas nema ovo je tvoj posao, ovo je moj, svi radimo sve - kaže srećna mama.
Slažu se da život na selu nije lak, ipak oni ne nameravaju sa ovog mesta da pokupe kofere.
- Jesam se naradio sto puta više, ali se nešto i vidi - kaže Stipan Lulić, domaćin ove mnogobrojne porodice.
Iako žive jedan povučen i miran život, zahvalni su za sve što imaju.
Kurir.rs
OVDE MOŽETE UŽIVO GLEDATI KURIR TELEVIZIJU
NE PROPUSTITE
Bonus video:
