Vesni Stojković (49) iz Vranja, odlazak na posao 5. aprila 1999. godine zauvek je promenio život. Sticajem okolnosti koje samo život može da kreira, bombardovanje tog grada zateklo ju je pored glavne kapije kasarne "1300 kaplara" i to sa bebom od 16 meseci u naručju. Kako bi sačuvala dete od bombi koje su padale svuda oko njih, zadobila je povrede zbog kojih je i danas prikovana za invalidska kolica i tako već 22. godine.
"Kad je pala prva bomba, ja sam svojim telom zaštitila dete. Pogodila me detonacija, beba mi je izletela iz ruku. odletela sam na jednu stranu, ona na drugu. U jednom trenutku čovek na kapiji, prišao mi je u pomoć, u jednoj je ruci držao pušku, u drugu je uzeo Mariju. Došli su spasioci, prebacili su me u bolnicu i snimanje je pokazalo da sam imala sedam polomljenih rebara, plućna maramica mi je bila pocepana od jačine detonacije, geler mi je isekao palac na desnoj nozi, imala sam tri naprsnuća pršljena i ruku koja mi je ispala iz ležišta", nabraja povrede koje je izazvala eksplozivna naprava.
Iako joj je geler otkinuo samo palac, posle četiri godine krenule su ozbiljne komplikacije. Nesrećna žena dobija gangrenu palca na desnoj nozi. Urađena joj je amputacija prsta, a otkrivene su joj i autoimune bolesti.
"Od kolena naniže nisam imala dotok krvi", priznaje ona, a ovaj problem ukazuje na to šta će se desiti: saznaje da će joj uraditi amputacija obe noge. Ipak, lekari čine sve da joj spasu bar jednu nogu. Uprkos svim pokušajima i čak osam operacija za dva meseca, Vesna ostaje bez oba donja ekstremiteta.
Vesna ubrzo odlazi na rehabilitaciju u Beograd, gde su joj urađene i prve proteze krajem 2019. godine. Nažalost, u njima nije mogla da hoda, pa za šest meseci ponovo dobija nove. Međutim, ispostavilo se da su i one neupotrebljive. Jedino rešenje za ovu Vranjanku su nemačke proteze "Sileg IV" sa senzorima, za šta je Vesni potrebno da sakupi 4.500.000 dinara.
"Oni imaju predsedništvo u Beogradu i Kragujevcu i čula sam da imaju dobar tim protetičara. Neostvarena mi je želja da opet stanem na noge, da opet hodam koliko toliko. Znam da neće biti isto kao kada hodaš na svojim nogama, ali bi mi mnogo značilo da izađem iz kolica, da hodam malo po kući. Mnogo bi mi značilo, da napravim prve korake kao malo dete kad prohoda. To mi je san!", zaključuje ova neustrašiva žena koja je dala svoje noge kako bi spasila ćerku, dočekala da je uda i raduje se njenim životnim uspesima.
Svi koji žele da pomognu Vesni, to mogu da učine na sledeće načine:
Slanjem SMS poruke 939 na broj 3030 Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: human939 na 455 Uplatom na dinarski račun: 160-6000000823206-51 Uplatom na devizni račun: 160600000082349363 IBAN: RS35160600000082349363 SWIFT/BIC: DBDBRSBG
(Kurir.rs)
Bonus video:
NE PROPUSTITE
