A pandemija koronavirusa jedan je od razloga što je broj umrlih u Srbiji povećan skoro za trećinu. Tako je, osim toga što nas je iz godinu u godinu sve manje, mortalitet prethodnih meseci dodatno porastao.
Broj umrlih veći u prvih pet meseci veći je za čak 31% u odnosu na prošlu godinu, pokazuju podaci Zavoda za statistiku. I sahrana je bilo više u prvih pet meseci ove godine u odnosu na prošlu, potvrdili su nam iz beogradskog Javnog preduzeća Pogrebne usluge. Ako se ovako nastavi, na kraju godine moglo bi da nas bude 80.000 manje, što je grad veličine Vranja.
- Prvih pet meseci 2020. godine kada je zabeležena manja smrtnost, nego prethodnih godina. Najveća smrtnost zabeležena je u martu, kada smo imali 13.000 umrlih, a od aprila se beleži blagi pad - kaže Gordana Bjelobrk iz odeljenja za demografiju RZS.
Osim sa padom broja stanovnika, Srbija muku muči i sa napuštenim selima. Ipak to nije samo naša pojava, već i globalni trend. Ljudi odlaze na studije u veće gradove i tamo nastavljaju da žive i rade, jer imaju bolje uslove.
- Gradovi su privlačni zbog svoje mogućnosti da se utopite u anonimnost gomile. Ne pita vas niko ko vam dolazi u goste, skim se družite, skim održavate privatne odnose. U manjim mestima se sve to zna - kaže Zorica Mršević, sociolog.
Ipak, ne smemo zaboraviti na to da je sve lančana reakcija. Sela proizvode hranu za gradove, i ukoliko ona izumru, gradovi nemaju svetlu budućnost.
Kurir.rs
OVDE MOŽETE GLEDATI UŽIVO KURIR TELEVIZIJU
NE PROPUSTITE
Bonus video:
