Mionica - Vekovima unazad meštani podno Divčibara žive od kamena, obrađuju ga i prodaju, a samo u ovom kraju mogu se pronaći i retke vrste stena. Biolog, entuzijasta, Predrag Petrović, za sve ljubitelje geologije napravio je na svom imanju u selu Paštrić kod Mionice, jedinstven Muzej kamena. Pod otvorenim nebom nalazi se nekoliko stotina retkih eksponata, na kojima bi nam pozavideli i svetski muzeji, a jedan od takvih su i litografske stene koje su nekada bile od velikog značaja.
- Na njima se štampalo, na njima umetnici rade. Te litografske stene mogu se pronaći samo ovde i na još jednom mestu u Selenhofenu u Nemačkoj. Korišćene za litografiju, bile su izvozni brend Srbije. Davne 1890. godine kada je pravljen toranj u Parizu, na upriličenoj izložbi bio je naš kamen iz Struganika. Kamenom iz ovog kraja obložena je i zgrada opere u Beču - kazao je biolog Predrag Petrović.
Muzej kamena zamišnjen je kao edukativna lokacija, koja će zaljubljenicima u geologiju otkriti retke i jedinstvene vrste. Najteži deo, kako kaže Peca, bio je dopremiti sve te stene do njegovog domaćinstva ali vredelo je truda. Deo eksponata nalazi se pod otvorenim nebom, gde je nikao i jedinstveni Kameni bukvar - citati književnika ispisani na stenama, a simbolično je dobio naziv Sto gromada za 100 velikana.
- Kada je Matija Bećković ovde bio u poseti, jedna stena me je podsetila na njega, pa se tako rodila ideja da stihovi iz njegove knjige budu uklesani na njoj. Nakon njega i drugi velikni su dobili svoju stenu, poput Desanke Maksimović, Njegoša. Za njega sam izabrao stenu krečnjačkog tipa, pretaložen pre nešto više od 80 miliona godina u Struganiku. Simbolično je to stena od dva metra, a kako smo taj kamen natovarili i postavili ovde samo mi znamo. Nije bilo nimalo lako - rekao je ovaj biolog.
Četiri hiljade ljudi godišnje obiđe ovo imanje u selu Paštrić. Ljubitelji geologije obožavaju ovo mesto, gde preko 300 eksponata čeka da bude viđeno i primećeno.
- Ovo je prava enciklopedija znanja kad je u pitanju geologija. Ovde posoje primerci koji se nigde drugo ne mogu videti. Na primer, breča, šarena stena je otkrivena pre šest godina na planini Maljen i nigde u svetu nema više ovakvih primeraka. Mnogi muzeji u Evropi bi želeli da je imaju u svojoj kolekciji ovakav eksponat , ali za sada im nedamo - kaže Predrag.
Za sada su sve stene iz valjevskog kraja, a plan je da ih bude iz sbih krajeva Srbije, a Peca poručuje da iako vam možda svi deluju slično - dva kamena ne postoje.
(Kurir.rs/RINA)
NE PROPUSTITE
