Nemačke okupcione snage su 19, 20. i 21. oktobra 1941. godine izvršili stravičan masakr nad civilnim, pretežno srpskim, stanovništvom Kragujevca i okolnih sela. U ovom jezivom zločinu je stradalo oko 3.000 Kragujevčana, a među njima je bilo i oko 300 učenika i petnaestoro dece starosti između 8 i 15 godina.
Za mesta streljanja odabrane su doline Sušickog i Erdoglijskog potoka u Šumaricama. Doline su odabrane jer je iz njih bilo teško pobeći, ali za svaki slučaj, na padinama potoka postavljeni su mitraljezi.
U dokumentaciji Spomen-muzeja "21. oktobar" sačuvane su 42 poruke streljanih, ispisivane na komadima papira, poleđini fotografija ili dokumenata koje su uhapšeni imali pri ruci. Ove potresne poruke svedoci su jednog od najstrašnijih perioda moderne istorije i govore o strahovima koji prožimaju čoveka neposredno pre smrti, ali i brizi za najmilije i velikoj ljubavi koju osećaju prema njima.
Radnik Lazar Petrović ostavio je na poleđini stare dopisnice poruku: "Draga Lelo, Seko i Bato, kucnuo je zadnji čas, oprostite svom tati. Ljubi vas sve Lazar. Htedoh se slikati s tobom Lelo, ali ti odgodi. Žao mi je."
Majstor Božidar Milinković napisao je na poleđini radničke knjižice: "Mila Ružice, oprosti mi sve na poslednjem času. Evo ti 850 dinara, tvoj Boža."
Otac i sin, Nikola i Aleksandar Simić, streljani su zajedno. Nikola, inženjer, u svojoj poruci kaže: "Ja i Aca odlazimo zajedno. Ljubi vas otac, živite u slozi."
Aleksandar, osamnaestogodišnji gimnazijalac piše: "Pozdravlja vas sve Aca. Pozdravite moju drugaricu Danicu."
Gimnazijalac Pavle Ivanović, streljan 20. oktobra, pisao je ocu, ne znajući da je on već u topovskim šupama i da će biti streljan samo dan nakon njega: "Tata, ja i Miša smo u topovskim šupama. Donesi nam ručak, neki džemper i neki ćilim. Donesi nam u teglici pekmez. Paja. Tata idi kod direktora ako vredi."
"Dragi tata i mama, pozdrav, poslednji put. Ljubiša", poruka je 17-godišnjeg gimnazijalca Ljubiše Jovanovića koju je majci i ocu napisao, neposredno pre nego što su ga izveli pred streljački vod. Njegov otac poruku nikad nije pročitao, jer je i on, što Ljubiša nije znao, bio zarobljen i streljan istog dana.
- Zbogom, Mico. Ja danas pogiboh. Zbogom, srce. Poslednja mi misao na tebe. Budi sretna, sine i bez mene, napisao je Radislav Simić.
Knjigovođa Jakov Medina, uhapšen 18. a streljan 20. oktobra, ostavio je kratku poruku, a između četiri reči koje je napisao krije se čitava drama i tragedija nesrećnog, streljanog naroda. Medina je svojim najmilijima napisao samo ove reči: "Lebac sutra nemojte poslati".
NE PROPUSTITE
