Biljana Erić iz Trstenika, po zanimanju je mašinski inženjer - konstruktor oružja. Odmor od teškog i zahtevnog posla pronašla je u teretani.Došla je zbog bola u leđima i relaksacije, a ostala jer se pronašla u sportu koji nije svojstven ženama - obaranju ruku. Za svega nekoliko godina, okitila se sa više od 50 medalja, a kako najbolje stvari počinju slučajno, tako je počeo i njen sportski put.
- Nekome je odmaranje u kafiću, nekome u teretani - istakla je Biljana.
Kao i mnoge dobre stvari u životu i Biljana je sportom počela da se bavi slučajno, bez plana i cilja.
- Moj brat je počeo prvi da trenira obaranje ruke. Pozvao me na jedan klupski sastanak, trebao im je zapisničar. I ja sam se pojavila eto čisto kao piskaralo da pišem. Taj dan sam imala, probala u stvari da sparingujem sa njima i videla sam da se to meni mnogo sviđa i od tada sam evo do danas redovna - objasnila je Biljana.
Na stolu za megdan, često je oči u oči sa Vladimirom, trenerom koji joj je otvorio vrata pauerlifting kluba.
- Biljana je došla kod nas i pitala je da li može da trenira sa nama. Mislim to je u početku bilo obaranje ruke, sportsko obaranje ruke, ja sam joj rekao može naravno nije problem, pošto tad je bila jedina devojka, mislim mi nismo imali devojke u timu. Rekao sam što da ne, probaj pa da vidimo i na kraju ispostavilo se da je to pravi izbor bio - naveo je Biljanin trener Vladimir Savić.
Biljana je počela da se takmiči, pa je već pet godina neprikosnovena u obaranju ruku i pauerliftingu. Vladimir ne krije da je u ovom naizgled muškom sportu, ponos njihovog kluba upravo Biljana.
- Najponosniji sam na dve tutule državnog prvaka i u paver liftingu i u benč presu, pauer liftingu kao triatlonu i u benč presu samo kao discipline, a i naravno kao titulu državnog prvaka u sportskom obaranju ruke - rekao je trener.
Biljana i ne zna tačno šta bi izdvojila, jer ima preko 50 medalja.
- Ne znam broj takmičenja na kojima sam bila i imam preko 50 medalja, uglavnom su zlatne medalje. Izdvojila bih Džažment dej u Mađarskoj, zg strong u Zagrebu, Ebet u Bugarskoj, to su negde sa strane gde smo bili. Sada planiramo da idemo na Evropsko i na Svetsko, to su Gruzija i Litvanija - objansila je Biljana.
Kada su očekivanja velika, dogodi se i poneka svađa.
- Dešavalo se da se što kaže i posvađamo, mislim sve je to normalna stvar ali to nekako zajedno prebrodimo sve, dogovorimo se i eto tako da u principu sve funkcioniše fenomenalno - priznao je trener.
Zbog toga su i rezultati blistavi. A Biljana nije takva samo u sportu već i na poslu. Po struci mašinski inženjer, zaposlena je na poslovima razvoja vojne industrije. Kako radi sa oružjem, neophodno je da bude maksimalno koncentrisana. Iako voli svoj posao, velika odgovornost je iscrpljujuća.
- Naporan je u stvari više psihički nego fizički. Radim u vojnoj industriji gde su rad sa oružjem, sa borbenim vozilima, nosim veliku odgovornost, sa tim je to veliki pritisak uopšte na psihu, tako da bude zahtevno. Meni nekako trening dođe opuštanje. Sve to tamo gde sam od 7 do 3 i radimo i sedimo za kompjuterom i sve to, ovde sva ta negativna energija nestane. Ovde znači koliko god ja budem umorna i sve to, ne preskačem trening jer jednostavno odavde izađem kao nova - rekla je Biljana.
Biljana kaže da joj muškarci ređe izlaze na crtu.
- Pre su smeli, ali sad sve ređe. Bude im zanimljivo u suštini, ali mislim da je svakom donekle malo strah kad čuje i onda kao neću da se blamiram da me obori žena - navela je Biljana.
Neophodna je maksimalna koncentracija u sportu, jer su povrede česte.
- Povrede su moguće i vrlo su česte, pre svega dešava se kod ovih mladih, kod početnika koji još ne poznaju tehniku i onda zbog pogrešne supinacije, ruka se rotira nepravilno i dešava se da dođe do istezanja ili čak i pucanja te tetive i mišića, nekad se dešava da pukne i mišić - naglasnila je Biljana.
Na svetskom kupu u Zagrebu, Biljana je osvojila drugo i treće mesto. Srebro levom, a bronzu desnom rukom. Cilj joj je da osvoji sve, što još uvek nije osvojila.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
