Miloš Vesić ima dve stare harmonike, a pošto nema drugo prevozno sredstvo, na kolicima ih vozi do Prolom Banje, da bi tamo svirao. Od njegove kuće banja je udaljena 13 kilometara, koje on svakoga dana prelazi peške u dva pravca
- Dve harmonike vozim peške u kolicima do Prolom banje. Ako ima posla, a pada kiša ili sneg, idem peške. Nije mi teško, izdržljiv sam na hladnoću.
Sam pravi harmonike, a nekada mu je i hobi bio skupljanje harmonika.
- Kad mi se ne dopadaju, ja ih prodam - kaže Miloš.
Kako kaže najviše mu leže sevdalinke, a voli da peva Cuneta i Tozovca.
Put do banje je težak i naporan, ali to Miloša ne sprečava da ide svaki dan, jer je ljubav prema pesmi jača od svega.
- Od moje kuće imam oko 13km do Prolom Banje, treba mi nekoliko sati i taman stignem pred hotel da sviram narodu. Ovde nađem svoj parking, gde ostavim svoja kolica i idem pred hotel da sviram ljudima - kaže Miloš.
- Narod se okupi i ja im ispunjavam želje, a od napojnice koju dobijem pravim kuću. Kuću sam pokrio, u selu Lubnica. Počeo sam da pevam još od mladih dana. U početku mi se dopalo kako peva Lepa Lukić, kad sam čuo za Safeta jako mi se dopao. Nisam išao u muzičku, ja sam samouk. Znam oko 3.000 pesama, sve napamet. Volim lagano, lagana kola. Pomaže banja, ali i muzika je lek - kaže Miloš Vesić, koji je kao dečak počeo da peva na izvoru Prolom vode.
Noću se vraća u svoje selo u planini, nakon čega nastavlja da vežba i sprema novi repertoar za sutradan.
Miloš živi sam u planinskom selu, a jedino društvo su mu dve harmonike i pesma, nema čak ni komšije.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
