Dok u selu Zlakasa caruje grnčarija, a u selima oko Topole domaća vina, zlatiborski Mačkat već godinama unazad smatra se prestonicom srpske pršute. Čuvajuću tradiciju veliki broj meštana odlučio se za preradu mesa, pa tako odavde u svet odlaze najkalitenija svinjska i goveđa pršuta, ali i slanina i kobasice. Ono što doprinosi njihovoj posebnosti jeste spoj mediteranske i kontitinenatlane klime, kao i specifična ruža vetrova. Porodica Filipović decenijama živi samo od poljoprivrede i još su jedan dokaz da ko može i želi da radi uspeh je neizostavan.
„Kod nas se tradicija sušenja prušute prenosi sa kolena na kolena, to je prvo što se nauči u našem domaćinstvu. Ono što je najvažnije jeste da se nalože bukova drva, a sam proces traja 20 dana i vreme se mora ispraviti tačno u minut. Tu se ništa ne menja, već se prate stari recepti. Jedino što smo menjali jesu samo objekti, koje smo obnovili zahvaljujući državnim subvencijama“, kaže za RINU Miladin Filipović.
Uspeh proizvodnje ove porodice sa Zlatibora, kako kažu, leži u zajedništvu i u tome što svi finkcionišu kao jedan, jer samo tako, plodovi rada mogu biti vidljivi. Ne izostaje ni interesovanje najmlađih, pa tako devetogodišnji Milan već ima svoje poslove u domaćinstvu.
"Imam obaveze oko sušare i štale, pomažem svima u kući,ovo je porodičan posao i svako od nas ima svoj deo poslova. Nije mi teško, živim na selu i podrazumeva se da ima posla. Sve se stigne, odličan sam đak i već znam sve da radim i to mi puno znači, jer ću kada porastem nastaviti ovu porodičnu tradiciju", kaže Milan.
Oko 300 kilograma goveđe i svinjske pršute, slanine, stelje i raznih vrsta kobasice mesečno se proizvede u domaćinstvu Filipovića, ali i neizostavni sir, kajmak i paprika u pavlaci za čiji kvalitet je zadužena Krsta.
"Preradi se oko 90 litara mleka dnevno, a proizvede se oko pet litara kajmaka i isto toliko sira. Nemamo problem sa plasmanom jer smo kvalitetom osigurali plasman. Po struci sam medicinska sestra, ali sam želela da naučim da proizvodim sir i kajmak, i pronašla sam devojku iz kraja koja je zaista majstor svog zanata u proizvodnji belog mrsa i od nje sam dosta naučila. Ja sam primer da nikada nije kasno da se opredeliš i radiš ono što voliš i da od mladih itekako možeš mnogo toga da naučiš", kaže Krsta.
Gastronomski specijaliteti zlatiborskog kraja itekako su učinili Mačkat prepoznatljivim na turističkoj mapi Srbije. Zaslužne su upravo porodice poput Filipovića koje srpskog domaćina predstavljaju u najlepšem svetlu, onakvog kakav on zaiste i jeste, vredan i gostoprimljiv.
Najviše kupaca suvomesnatih proizvoda ima tokom leta, kada je sezona odmora. Tada stranci koji obilaze Zlatibor, ne zaobilaze Mačkat i vrlo rado, sa ovih prostora ponesu neki suvenir poput čuvene goveđe i svinjske pršute.
Kurir.rs/RINA
NE PROPUSTITE
