LOZNICA – Opustošena do ‘’gole kože’’ nekadašnja ’’ je za poslednjih nešto više od deceniju i po pretvorena u gomilu ruševina koje izgledaju kao da je tuda protutnjao rat, ali to nekima nije dosta pa je pretvaraju i u veliko smetlište. Prostor od nekadašnje glavne fabričke kapije, upravne zgrade ka ostalim delovima fabrike postao je mesto za odlaganje svakojakog otpada koji se nekontrolisano gomila iako se ‘’Viskoza’’ nalazi na manje od stotinu metara od prvih stambenih zgrada naselja Gradilište.
Fabrički krug pun je gomila šuta, automobilskih guma, delova bačenog nameštaja, kreveta i fotelja, praznih plastičnih kanti polikolora, komada stiropora, celofana, delova računara i ostalog đubreta. Ima tu i delova keramike, wc šolja, kada i dušeka. Sudeći po izgledu tih gomila otpada sve to izručivano je, najverovatnije, iz prikolica i ostavljeno tu da truli. Ovo nije prvi put da se delovi razrušene i totalno ruinirane ‘’Viskoze’’ pretvaraju u deponiju.
Pre godinu dana su radnici lozničkog KJP ‘’Naš dom’’ sa prostora nekadašnje ‘’Viskozine’’ fabrike celuluoze uklonili oko 500 kubika svakojakog otpada, a bilo je papira, delova nameštaja, plastičnih gajbica, građevinskog šuta, delova automobila, granja i sličnog đubreta. Da bi se sprečilo novo gomilanje otpada ulaz u taj deo fabrike blokiran je gomilom nasute zemlje.
Ostaci ‘’Viskoze’’ odavno izgledaju kao kulise za neki ratni, horor ili film katastrofe u šta se mogu uveriti svi koji prolaze magistralnim putem Loznica-Banja Koviljača. To je vidljivo naročito u zimskom periodu kada je vegetacija slaba pa zeleno rastinje ne krije ostatke nekadašnjih pogona, danas golih zidina i hala iz kojih su sve mašine, ali i sve ostalo što je bilo moguće unovčiti, uklonjene na legalan, a uglavnom ilegalan način.
‘’Viskoza’’ je u zlatne dane zapošljavala gotovo dvanaest hiljada radnika u nekoliko fabrika koje su se prostirale na površini od gotovo 80 hektara. Proizvodnja je prestala u februaru 2005. godine, a sredinom 2009. pokrenut je stečajni postupak u ‘‘Viskozi’‘. Pokretna i nepokretna imovina njenih fabrika prodavana je kasnije od strane nadležne agencije, a slaba obezbeđenost, nemar i nebriga doprineli su masovnom raznošenju fabričke imovine. Od nekadašnjih pogona ostali su betonski kosturi, a fabrički krug zarastao je u šiblje i prepušten zubu vremena koji je učinio svoje.
Kurir.rs/T.Ilić
