Veliki srpski grafičar i slikar profesor Božidar Džmerković otvorio je samostalnu izložbu svojih umetničkih dela u Umetničkoj galeriji u Kruševcu, a iste će pokloniti gradu Kruševcu u kojem je odrastao i uvek se vraćao.
Akademik Matija Bećković je trebalo da govori na otvaranju Izložbe, ali zbog nemogućnosti dolaska pročitana je njegova poruka.
„Postoji više likovnih jezika, ali su oni istovetni. Tome bismo možda mogli dodati da se to ne odnosi samo na likovne jezike. Četke i palete treba prati, jer je jedan koloristički zvuk već odsviran. Tako je i u poeziji. Unikatni izumi se ne umnožavaju da se ne skrnave i pojeftinjuju. Nema boja iz tube. Boju valja izvojevati u boju sa imaginacijom prirode”, Bećković je parafrazirao još jednu Džmerkovićevu misao.
Umetnikov aksiom je da su za portret potrebna tri uslova: Da ličii na portretisanog i na portretistu, a da bude i vredno umetničko delo, a Matija je rekao:
"Nisam čuo da je to neko lepše i kraće rekao. Svedoci smo da u naše vreme mnogi slikaju tuđe slike i pišu tuđe pesme. I još se nadaju da će biti bolji od onih koje imitiraju.
"Pravi umetnik želi da bude bolji samo od samog sebe", kaže Džmerković.
"Slike se mogu tumačiti, ali ne objasniti. Ako tajna ne ostaje tajna sve je besmisleno“. Umetnost je iznad svih ideologija i partija, iznad Istoka i Zapada. bez obaveza prema evroatlanskim integracijama i zajedničkom evropskom tržištu, ne mora da ispunjava ni jedan uslov iz poglavlja za prijem u EU, ni da poštuje norme propisane za uvoz i izvoz", kaže se u poruci akademika Bećkovića.
Prema rečima istoričarke umetnosti Biljane Grković, muzejskog savetnika u Narodnim muzeju Kruševac, Izložba predstavlja izbor iz grafičkog i slikarskog opusa Božidara Džmerkovića, umetnika čije je stvaralaštvo prisutno skoro sedam decenija na likovnoj sceni, i promoviše i upoznaje sa poklon zbirkom koju je umetnik darovao svome gradu.
“Božidar Džmerković se vraćao Kruševcu učešćem na grupnim izložbama, najčešće sa kruševačkim likovnim umetnicima šesdesetih godina, ali i kroz izložbe koje su predstavljale jugoslovensku i srpsku grafiku druge polovine 20. veka. U Umetničkoj galeriji imao je tri samostalne izložbe: 1965, 1971. i 1994. godine, dok je u zbirci do sada bio zastupljen sa nekoliko grafika i slika.
Ova izložba, koja obuhvata 17 grafika i 42 slike, nastala u periodu od 1965. do 2020. go-dine, kao presek umetničkog rada, predstavlja zaveštanje Božidara Džmerkovića svom gradu. Namera i želja Božidara Džmerkovića da ostavi legat Kruševcu čini čast ovom jubileju,
Obezbeđujući zajedničkim naporima čuvanje i predstavljanje umetničkih dela i stvaralaštva znamenitih Kruševljana za ove i buduće generacije, istakla je Biljana Grković.
Božidar Džmerković je rođen u Mogilecu (Makedonija) 1930. godine, a odrastao je u Kruševcu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu završio je 1954. i postdiplomske studije 1956. u klasi profesora Marka Čelebonovića. Kao redovan profesor predavao je na Odseku grafike Fakulteta primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu, do penzionisanja 1996. godine. Bio je dekan FMU i prorektor Univerziteta umetmosti u Beogradu. Član je Grafičkog kolektiva od 1955. i ULUS od 1956. a izlaže od 1955. godine.
Učestvovao je na izložbama na kojima je predstavljana jugoslovenska grafika u zemlji i inostranstvu, a njegova grafika je deo značajnih razmatranja jugoslovenske i srpske umetnosti druge polovine 20. veka. Na samostalnim izložbama je izlagao grafike, slike, kolaže. Dobitnik je više značajnih nagrada i priznanja za grafiku, ilustraciju, ukupno stvaralaštvo i životno delo.
Izložba je otvorena do 30. aprila.
Kurir.rs/Ž. M.
NE PROPUSTITE
