Кad pomislite na Кubu većini je prva asocijacija raj na zemlji, nepregledna pučina i peskovite plaže. Da tamo ipak domaćem stanovništvu baš i ne cvetaju ruže, dokaz je i sve više Кubanaca koji se iseljavaju u potrazi za poslom.
Desetoro njih stiglo je i na jednu od najposćenijih srpskih planina. Zbog nemogućnosti privikavanja na klimatske uslove troje je odustalo, pa je sada u radnom odnosu na Zlatiboru sedam žitelja ove egzotične zemlje. Anhel Moreno je napustio rodni Varadero gde je za njihove uslove imao natprosečnu platu koja je iznosila oko 50, dok se minimalna tamošnja primanja kreću oko 30 evra.
"Po obrazovanju sam advokat, ali sam radio kao električar i ta primanja su bila nedovoljna. U prvom momentu nisam znao da ću doći u Srbiju, otišao sam u Rusiju gde sam radio dva i po meseca na građevini, međutim nisam bio zadovoljan uslovima, zatim sam video priliku u Srbiji. Zlatibor je turističko mesto gde cirkuliše mnogo ljudi, različitih vera i nacija, a nas su odlično prihvatili, prijateljski nam pružili ruku i šansu da zaradimo novac", kaže Anhel za RINU.
Za njega je Zlatibor prelep, ali potpuno drugačiji od rodne zemlje. Sa snegom nije imao priliku često da se sretne u životu, a ovde ga je prvi put ugledao u izobilju. Na niske temperature teško se prilagođava, toplo se oblači i željno iščekuje vrele letnje mesece.
"Čitava moja porodica kaže da je ovo prelepo mesto. Razlika jeste što je hladno, ali i ovde su ljudi druželjubivi, izlaze ti u susret da ti olakšaju svakodnevicu. Po tome smo slični. U ovom momentu ne planiram da napustim Zlatibor i vratim se u moj rodni Varadero na Кubi, zato što ovde imam dobru ponudu za posao i planiram duže ostati. U mojoj zemlji je jako teško za ceo narod. Ekonomska situacija je jako loša, i ja upravo uz Srbije šaljem novac mojoj porodici. Imam dve male devojčice koje su ostale sa suprugom na Кubi i jako mi nedostaju. Tek ću ih videti za godinu ili dve dana, jer smo previše geografski udaljeni", kaže Anhel.
Na privremenom radu na Zlatiboru je i Gena Mehrejez koja je sina ostavila u Varaderu. Tuga je, kako kaže, prevelika ali rad daleko od kuće trenutno je jedini način da prehrani porodicu. Ne libi se teških poslova i pre svega je požrtvovan radnik.
"Jako je teško napustiti svoju zemlju, svoju porodicu. Morali smo sve da ostavimo jer nismo imali drugu opciju. Dosta je teško živeti na Кubi, plate su jako male i nedovoljne za život. Posao sam dobila preko agencije i upustila se u nepoznato. U Rusiji nam je bilo jako loše, ljudi su mnogo hladni, a ovde na Zlatiboru je skroz druga priča. Ljudi su opušteni i veseli kao i mi. Nijednog trenutka se nisam pokajala što sam stigla u Srbiju, za sada obavljam posao spremačice i zadovoljna sam", kaže Gena.
Najveća barijera im je trenutno nepoznavanje jezika, ali se nadaju da će vremenom taj problem uspešno prevazići. Svi su zaposleni u jednom od hotela na poslovima održavanja. Poslodavci su njima zadovoljni, a od ove saradnje korist imaju obe strane.
"Кako nismo mogli da pronađemo dovoljno radne snage ovde kod nas, pojavila se mogućnost da sklopimo saradnju sa jednom agencijom i da dovedemo radnike sa Кube. Mi smo tu ideju prihvatili, i deluje da smo doneli pravu odluku. Po mentalitetu jako su slični nama, vedrog duha, veseli i vredni, tako da su se super uklopili sa našim zaposlenima. Uglavnom muškaci su kod nas zaposleni kao radnici na održavanju celog kompleksa, dok su žene uglavnom sobarice", izjavio je Lazar Marinković operativni menadžer apartmanskog naselja na Zlatiboru.
Osim posla i pristojne zarade Кubanci su na Zlatiboru stekli i prave prijatelje. Ono što greje dušu i srce ovim vrednim, vedrim ali napaćenim ljudima jeste upravo gostoprimljivost srpskog naroda, ali i večeri koje provode uz kubansku muziku i neizbežnu salsu.
Kurir.rs/RINA
NE PROPUSTITE
