Mošo i njegova ćerka Sara iz Sombora imaju nesvakidašnju profesju - bave se profesionalnim pisanjem posmrtnih govora.
- Govor mora da bude sadržajan i da ima što više podataka o govorniku. Ali ne sme ni da bude predugačak i suvoparan - kaže mošo Novković.
On se oprobao i u čitanju poslednjeg slova pred pokop. Do sada ih je sastavio nekoliko stotina, a odnedavno mu se u poslu pridružila i ćerka Sara.
- Ja i sama pišem poeziju u kojoj često spominjem i smrt i gubitak voljenih osoba. Tako se to nekako poklopilo da sam dobila ideju kako bismo mogli još bolje i emotivnije da radimo - kaže Sara Novković.
Bilo je situacija i kada je pokojnik za života pisao govor sam sebi i onda njegova porodica pozove Mošu da ga pročita prilikom sahranjivanja.
Nekada on sadrži samo nekoliko redaka, a kako kažu, uopšte nije reč o lakom poslu.
- Ljudi su veoma sramežljivi, što se njih tiče oni bi nekada želeli da je samo biografija, a mi se trudimo kroz razgovor da nam se više otvore i onda i oni budu zadovoljni - kaže Sara Novković.
Prema rečima Moša najteže je sa unučadima koji se opraštaju od svoje bake ili deke.
- To su najteži trenuci koje ja moram da spomenem u govoru, a i ponekad meni unučad napišu tekst, koji ja moram da interpretiram, što bude veoma teško. Puno je emocija - kaže Mošo.
Mošo Novković kaže i da postoji mogućnost da u jednom momentu sve govore sažme u jedno delo, i tako napraviti hroniku, to jest, oproštajni govor od jedne epohe i naroda, koji je u to doba živeo.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
