ŠABAC - Šezdesetosmogodišnja Dobrila Mijailović iz Šapca lepi tapete već pola veka. Iako je u penziji već 15 godina, majstorskih merdevina - još se ne odriče.
U radnim pantalonama je češće nego u suknji. Dobrila se školovala se za frizera, a posle toga je za nekoliko meseci naučila da lepi tapete.
I u sedmoj deceniji, uklapa ih vešto, bez greške.
NE PROPUSTITE
„Veliko iskustvo pokazuje da mogu i vezanih očiju da ih lepim, iskustvo od pedeset godina rada. Kada bi posložili po putu, bila bi to trasa, hiljade i hiljade kilometara" rekla je Dobrila za RTS.
Skalpel, špahla i valjak smenjuju se u rukama penzionerke koja je ceo radni vek lepila tapete. Dobrila kaže da uglavnom radi po preporuci zadovoljnih građana.
„Kad me preporuče, i kad kažu - Gospođa ima tu oko sedamdeset godina, baka, oni se smeju, štosuju, i kad me vide, kad krenem da radim, oni su oduševljeni", priča vredna Šapčanka.
NE PROPUSTITE
U poslu i životu, već pola veka najveća pomoć joj je suprug. Zajedno su ulepšali na stotine stanova.
„Ona je glavni majstor za tapete, ja idem, tako pomažem njoj nosim stvari kao muškarac. Perfekcionista je, do maksimuma", rekao je suprug Boban Mijailović.
„Radne pantalone su za mene glavna garderoba. Iz tih pantalona sam stekla hleb, iškolovala dete, rešila stambeno pitanje. Sad imam unuke, praunuke, ali, eto, baka se ne da ni u sedmoj deceniji", iskrena je Dobrila.
Za oštro oko i vredne Dobriline ruke čulo se i van Šapca.
Kurir.rs/RTS/Nenad Tomašević
NE PROPUSTITE
