Trogodišnji dečak je u ponedeljak uveče upao u šaht dubok tri i po metra u Zaječaru, prestao je da diše, njegova majka je plaka, ljudi su vrištali, a onda su tom ulicom slučajno prošla dvojica vatrogasaca Andrija Trifunović i Saša Lalić i zahvaljujući njima ovo je postala priča sa srećnim krajem.
Andrija je opisao kako su se on i Saša našli u jednoj od najdramatičnijih situacija u životu.
- Kolega i ja smo se vraćali kući iz dnevne smene, na ulici smo videli gužvu, metež, ljudi su vikali, vrištali, Saša je usporio i spustio prozor i tada smo čuli povike za detetom, brzo smo istrčali iz automobila - opisuje Andrija.
U šahtu dubine tri i po metra zatekli su trogodišnjeg dečaka.
- Videle su mu se samo noge, patikice - kaže Andrija i dodaje da nije bilo mnogo vremena za razmišljanje i da je moralo brzo da se reaguje:
- Saša je otrčao do automobila, uzeo je sajlu za vuču, njome sam ga vezao i ušao je u šaht.
Upravo je zbog tog nedostatka vremena velika sreća što su se na licu mesta zatekla baš ova dvojica vatrogasaca.
- Nismo imali vremena da razmišljamo, ali mi smo uigrani, radimo zajedno, zajedno smo u smeni, već znamo kako funkcionišemo. Odmah smo znali da će on ući u šaht jer je sitniji, lakši, a da sam ja možda fizički nadmoćniji, pa da je bolje da ostanem napolju da ih izvučem - rekao je i dodao da su mu prolaznici priskočili u pomoć.
Samo spasavanje je, kako kaže, trajalo kratko, oko 40 sekundi, a onda su usledili trenuci agonije.
- Kada je izneo dete videli smo da je ono modro, da su mu vilice ukočene, da se zenice ne pomeraju, da ne daje znake života, mislili smo da je borba izgubljena - kaže, međutim, nisu se predavali, započeli su reanimaciju i povratili dečaka u život:
- Masirali smo mu grudni koš, uradili reanimaciju i dete je izbacilo vodu i počelo da diše. Ubrzo je došla Hitna pomoć i prevezla ga u bolnicu.
Trenutak kada je dečak udahnuo opisao je kao jedan od najlepših u životu.
- To je bilo nešto najlepše u životu, kada smo videli da je dete dobro, kada je njeogva majka prestala da vrišti... - opisuje scenu hrabri mladić i dodaje da su se on i kolega i u toj situaciji sporazumeli pogledima:
- Pogledali smo se u oči - učinili smo dobro delo.
Ovako jednostavno i skromno je Andrija opisao njihovo herojsko delo, kaže - to je njihov posao.
- Naš posao je takav, navikli smo na stresne situacije i na to da spasavamo ljude, susrećemo se prosto i inače sa tim - kaže, ali na naše podsećanje da ovo ipak nije bilo isto kao kada sa timom odlaze u akciju, gde imaju svu porebnu opremu i logistiku, a ovde su bila samo njih dvojica i život deteta je zavisimo jedino od njih, Andrija konstatuje:
- Tako je, to jeste bilo drugačije, ali iako nije na radnom mestu, u kakvoj god sitaciji da se nađe, vatrogasac mora da reaguje i da pomogne.
O tome kako je do nezgode došlo, kaže, ne znaju ništa, jedno o čemu su se posle raspitivali je stanje mališana.
- Dobro je, izašao je kućno lečenje i to je najvažnije - kaže i dodaje da mu roditelje u tom trenutku nisu videli jer je situacija bila previše stresna, a oni su razmišljali samo kako da dečak preživi:
- Majka mu je bila tu, otac je valjda stigao kada se sve završilo, tu je bio metež, došli su lekari, veliki stres, ništa drugo nismo videli. Znamo samo da je dete koje smo spasili dečak i da ima tri godine.
I kada se sve završilo, utisak nije popuštao, kažu, a ovim hrabrim mladićima je možda ipak potrebno još malo vremena da shvate šta su zapravo učinili.
- Svaka čast prolaznicima koji su nam pritrčali u pomoć i priključili se, hvala i svima koji su prepoznali i cene ovo što smo uradili. Eto, možda možemo da budemo uzor deci da postanu vatrogasci i da se nađu u situaciji da pomažu ljudima - zaključuje skromno Andrija.
(Kurir.rs/Blic)
NE PROPUSTITE
