Pančićeva omorika je najčuveniji stanovnik Tare. Preživela je ledeno doba i sačuvala odlike dalekih predaka iz tercijara. Njen pandan u životinjskom svetu je Pančićev skakavac, ali za njega tek retki znaju. Svetski je raritet i nema ga nigde osim na Tari.
U njihovom genetskom zapisu krije se tajna stara milionima godina. Toliko su se dugo generacije ovih skakavaca smenjivale na Tari, a posle svih katastrofa i klimatskih izazova tokom kojih su izumrli njihovi ostali srodnici. Tara je jedino mesto u svetu gde se može pronaći ova retka i ugrožena životinjska vrsta.
- To je jedan od endemita, endemična vrsta, koja je možda i najznačajnija u Srbiji i jedna od interesantnijih u Evropi. Mužjak je vižljast, ima tu karakterističnu koničnu glavu, antene su plavičaste. Ženke su potpuno drugačije forme, masivnije i ono što je interesantno, to ima nekakve veze sa njihovom komunikacijom, krila su im redukovana, crvene boje i ne služe letenju - objašnjava Ivo Karaman, profesor na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu.
Opis nove vrste skakavca Josif Pančić je dao u Beču 1882. godine. Pronašao ga je godinu ranije u okolini Mokre gore, a kasniji pokušaji da se ova vrsta locira bili su bezuspešni sve do šezdesetih godina prošlog veka kad je utvrđeno da ih ima na Kaluđerskim Barama.
- Ono što daje karakteristike Tari, odnosno čemu Tara duguje bogatstvo svoje flore i faune, jesu ti kanjoni i klisure, koji su ispresecali krečnjački masiv i upravo se u tim kanjonima i klisurama očuvala specifična mikroklima. Mnoge vrste su našle tu sklonište od promena vremenskih prilika tokom miliona godina koji su iza nas - rekao je Ranko Milanović iz Nacionalnog parka Tara.
Populacije ovih skakavaca su uglavnom malobrojne i ranjive i pod stalnim su nadzorom zaštitara Nacionalnog parka koji godinama sarađuju i sa Departmanom za biologiju novosadskog Prirodno-matematičkog fakulteta.
Današnji potomci ove prastare familije žive u okviru reliktnih vlažnih šuma crnog bora i crnjuše srednjeg toka reke Drine na vrlo uskom prostoru. Javljaju se mozaično na oko 10 kvadratnih kilometara.
Među četiri izuzetno retke biljne i životinjske vrste kojima je Srbija dom dve su na Tari - Pančićeva omorika i Pančićev skakavac. Kad se shvati šta ih je tu zaklonilo i sačuvalo onda su jasne i granice i odgovornost koje čovek pred sebom mora postaviti da bi prirodi bio prijatelj.
(Kurir.rs/RTS)
NE PROPUSTITE
