Uz oca Slobodana, mladi Ratko Marković iz sela Roge kod Požege još od malih nogu zavoleo je težačke poslove i postao najmlađi rabadžija kog je pre dve godina upoznala čitava Srbija.
Nije se libio da sa volovima krene u šumu kako bi zaradio za džeperac, a da će to biti i njegov životni poziv dokazao je još jednom svojom odlukom. Upisao je srednju Šumarsku školu u Кraljevu, jer kako kaže, o drugom izboru nije ni razmišljao.
"Redovan sam đak i imam dobre ocene. Jedva čekam jos više praktičnih predmeta kada ću moći da upotrebim i svo znanje koje sam stekao sa ocem u praksi. Tokom radnih dana sam na nastavi, ali čim dođe petak sedam na voz i idem kući. Vikend provodim tako što sa tatom radim u šumi i pomažem mu u poslovima. Ne obaram još stabla, ali sam tu kad treba kasnije da se preseku, stržu ili izvuku iz šume", rekao je za RINU ovaj mladi rabadžija, ali i budući profesionalni šumar.
Dok su se njegovi vršnjaci mahom odlučivali da upišu gimnaziju i ekononsku školu, ajti sektore.. Ratko je bez dileme izabrao svoje buduće zanimanje. Malo vremena provodi na društevnim mrežama i igrajući igrice na telefonu.
"Ja sam odlučio da vodim svoj život na malo drugačiji način. Da svoje vreme upotpunim korisnim stvarima, pomognem roditeljima i sam sebi zaradim novac za džeparac. U ovome sam uvideo svrhu jer ću se naučiti radnim navikama koje će mi trebati kroz život. Dešava se da drugari često ne razumeju ono čime se bavim u slobodno vreme, ne zapitkuju me mnogo, možda i zbog toga što su im ti težački poslovi još uvek nepoznanica", rekao je Ratko.
Tokom raspusta radi punom parom, a kako je cena drva ove godine mnogo viša nego prethodnih nije izostala ni dobra zarada. Ipak on se nije odlučio da ode na more, kupi nov mobilni telefon ili markirane patike. Ratko je odvojio novac i pazario novu motornu testeru.
"To je nešto što mi treba za rad i od čega ću ponovo zaraditi koji dinar. Sve ostalo bi bilo bacanje para. Ovo je posao koji volim i planiram njime da se bavim, privukao me je i zbog toga skupljam novac da kupim još stvari koje bi mi pomogle da olakšam rad u šumi, od čekreka, konja i traktora", kaže Ratko.
Najveća podrška u svemu mu je otac Slobodan koji i sam radi u šumi. Daje mu korisne savete i priprema ga da i Ratko jednog dana bude dobar drvoseča, da pazi na sebe ali i na druge.
"On je odlučio da time želi da se bavi i nismo ga sputavali. Hrabar je, vredan i voli ovaj posao, što je i najvažnije. Teško jeste jer moraš stablo koje odsečeš još nekoliko puta preko ruku da ga prebaciš, ovo je hleb sa sedam kora, ali kada ga pojedeš nema ništa slađe. Da mi nije njega ja ne znam kud bi. Mi nismo otac i sin, mi smo prijatelji koji sve dele i rade zajedno", kaže Ratkov otac Slobodan.
Kurir.rs/Rina
NE PROPUSTITE
