Kod spomen-kosturnice u Dragincu održana je danas državna komemorativna svečanost povodom 81. godišnjice stradanja 2.950 nedužnih civila iz ovog i okolnih sela koje su streljali nemački okupatorski vojnici u oktobru 1941. godine.
Najpre je služen pomen stradalim seljanima, deci, ženama i starima, a onda su vence položili državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Miodrag Kapor, predstavnici rukovodstva Grada Loznice, Osnovne škole "14.oktobar", mesne zajednice Draginac, Memorijal ‘‘Draginac’‘ kao i više udruženja građana za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i pojedinci. Živimo u vremenu kada je poklič ‘‘Smrt fašizmu’‘, nažalost, postao ponovo aktuelan jer zlokobniji od virusa kovida je virus revizionizma i iskrivljivanja istorije, kojim se želi od agresora i napadača napraviti žrtva, a žrtve prikazati kao krivci, kazao je Kapor na početku obraćanja. Ocenio je i da je brzina življenja uslovljava da mladi imaju manje vremena da sagledaju značaj srpske borbe za slobodu pa su podložni izmenjenim verzijama istorije.
- Zato je naš zadatak u negovanju srećanja i tradicija oslobodilačkih ratova Srbije i veći i značajniji. Moramo pokazati svima da je Srbija uvek bila na pravoj strani, braneći svoju slobodu i nikada ne ugrožavajući druge. Narod, a naročito mladi malo znaju o stravičnom pokolju u Dragincu i susednim selima gde je streljano 2.950 nedužnih seljaka. Pored odraslih na najzverskiji način su ubijali i decu u kolevkama pa i novorođenčad. Od 17. do 19. oktobra pobijeno je i masakrirano 305 dece mlađe od deset godina. Ovo moramo pamtiti i preneti novim pokoljenjima da nam se zločini ne ponove. Tokom devedesetih godina potvrdilo se da je sećanje prepreka novim zločinima. Draginac je mesto naše tuge i ponosa. Natopljen nevinom srpskom krvlju obavezuje nas da se sa tugom sećamo svih ovde pobijenih, ali i opominje da moramo biti ponosni što smo pre 81 godine bili deo antifašističkog pokreta i borci za slobodu i kao i uvek na pravoj strani istorije, te da ne dozvolimo da se istorija prekraja, da se ujedinimo, da prekinemo sa podelama – rekao je on.
Kapor je kazao da su Srbi spremni na razgovore, mirno rešavanje svih problema, zajednički život i saradnju sa svima, ali ne da budu poniženi, osramoćeni niti da im se dira u slobodu i teritorijalni integritet. Ako se sve to ne može ostvariti na miran način mi svakako nećemo osramotiti naše slavne pretke niti ostaviti sramotu potomcima, poručio je on iz Draginca. U ime grada govorio je zamenik gradonačelnika Marko Vidić koji je kazao da je u Draguncu "Stradalo jedno detinjstvo zbog kojeg stalno nosimo ranu na duši kao opomenu, sećanje, poštovanje. Draginac, kao i više od deset sela našeg Jadra ostali su trajni simbol stradanja i borbe za pravdu i slobodu naše otadžbine".
Nemački vojnici su od 13. do 19. oktobra 1941. pobili meštane Draginca i više jadarskih sela, a najmlađa žrtva bila je beba, stara samo tri dana. Najmasovnije streljanje bilo je u samom Dragincu gde je za četiri dana likvidirano 1.379 muškaraca, žena i dece. Bezdušna streljanja u Dragincu prvi su masovni zločin počinjen nad civilima u Drugom svetskom ratu u tada okupiranoj Srbije i prethodila su takvim zločinima u jeseni 1941. godine u Kraljevu i Kragujevcu. Svi pobijeni meštani jadarskih sela zatrpani su u zajedničke grobnice koje su uređene i obeležene posle rata. Njihovi posmrtni ostaci preneti su 1961. u zajedničku spomen-kosturnicu u Dragincu obeleženu velikim granitnim spomenikom, autora Ostoje Gordanića Balkanskog, gde se svakog 14. oktobra održava komemorativni skup. Na mestu ranijih grobnica ostale su uređene humke.
Kurir.rs/T.I.
NE PROPUSTITE
