U Kulizinom selu, na obroncima planine Golija, godinama unazad gase se svetla u domaćinstvima, koja ostaju prazna i napuštena. Tek, njih šestoro ostalo je na kućnom pragu, a onda su se iz velegrada, potpuno neočekivano, vratile tri sestre Nikolić.
Stanojla i Pavlina dobar deo života provele su u Beogradu dok je Svetlana neko vreme živele u Gornjem Milanovcu. Nostalgija za rodnim krajem bila je jača od blagodeti velikih gradova pa su odlučile da se vrate lepotama Golije, ali i suoče sa svim surovostima koje donosi zima na planini i život bez prodavnice, pošte, lekara, kafane...
- Uvek me vuklo da dođem u rodni kraj. Dok sam bila tamo stalno sam razmišljala da se vratim kad odem u penziju - priča Pavlina.
- Sama priroda, čist, vazduh, voda... To nas vuče da živimo tu - dodaje Svetlana.
- Ovde je stvarno najlepši deo Srbije. Kad je (Aleksandar) Vučić dolazio na Jankov kamen, najviši vrh, rekao je da je obišao ceo svet, ali da lepše planine nije video - navodi Stanojla.
Nekada je selo, priča Pavlina, brojalo mnogo više ljudi.
- Bilo je puno selo. Imali smo zadrugu. Tu smo prodavali razne šumske plodove. Imali smo i poštu. Mene je uvek vuklo da se vratim - iskrena je Pavlina.
Zimi je na Goliji teško živeti.
- Dok je mali sneg nije opasno. Idemo za Ivanjicu po namirnice pošto ovde nema prodavnice. Nabavimo šta nam treba za neko duže vreme pa opet odemo za Ivanjicu kad nestane - rekla je Svetlana.
Stanojla smatra da bi selo oživelo kad bi postojao neki hotel ili kafana.
- Mnogo bi naroda došlo, ali kad nema uslova ne može - kaže Stanojla.
Kad je loše vreme sestre ne izlaze iz kuće i gledaju televiziju.
- Ja sam malo na Fejsbuku, a njih dve rešavaju ukrštenice i osmosmerke. Kad je lepo vreme šetamo - kaže Svetlana.
Sestre Nikolić planiraju da kupe nešto živine za sopstvene potrebe i poseju voće i povrće kako bi vratile život domaćinstvu u kome su rođene.
Nadaju se da će najavljeni razvoj Golije u sela dovesti više mladih ljudi.
(Kurir.rs/Infoliga)
NE PROPUSTITE
