Malo je Vaskrs doneo radosti u dom Jovanovića u selu Troštica na Goliji. Njih troje, Miloš, borac sa Košara, teško oboleo od posttraumatskog sindroma, Miloševa sestra Marina, i ona bolesna, njihova majka Rosa, tek neki dan pred praznik izašla je iz bolnice, Vaskrs su proveli više u suzama, pritisnuti mukom, nemaštinom, tugom, nego u radosti. Srećni što su za praznik barem hleba imali.
"Miloš bolestan, majka teško bolesna, borimo se za nju koliko možemo Miloš i ja, ona nam je i majka i otac, borimo se da će umreti, da nećemo moći lekove da obezbedimo... Miloš ima grdne muke sa šećerom, na tabletama je, uz sve to pokvari nam pred praznik i mašina za veš pa moram da perem ručno... A treba platiti struju, treba kupiti hleba, pritisla nemaština, ja više ne znam šta da radim", kroz suze se večeras iz Troštice javila Marina, sa malo nade da neko može pomoći.
Rosina penzija od 15-tak hiljada, plus 8.000 koliko prima Marina, i nešto pomoći od Centra za socijalni rad sva su njihova primanja. Od muke, nevolje, neizvesnosti, Marina, kaže, ne može da zaspi noćima. I Miloša, sa druge strane, bude noćne more, vraćaju mu se slike Košara, slike krvi, pogibija, stradanja, mrtvih i ranjenih drugova.
- Sam bog zna koliko mi je teško da to izgovorim, da zovem i tražim pomoć, ali, nema… - nastavlja priču Marina.
- Kad kupimo lekove, jedva preostane za hleb, i retko kad za šta preko toga a valja pregurati mesec dana. Miloš je uz sve nevolje koje su ga snašle, uz ono što lekari zovu posttraumatski sindrom i težak šećeraš. Nema od njegovog rada ništa. Retko koja noć prođe da ne sanja ratne drugove, da ne sanja mrtva tela, raspolućene lobanje… Skoči onda sa kreveta pa na vrata, ponekad napolju dohvati sekiru, valjda da se brani, ne možemo da ga smirimo po svu noć, kad zaspi sanja ponovo i tako prolaze naši dani - priča Marina.
- Na svemu štedimo, i na hlebu, u nadnicu ne možemo zbog bolesti, teško je do Boga... I, teško mi je što sve ovo pričam, ali, ja ne znam kud ću ni šta ću - kroz teške suze nastavlja Marina.
Pre šest godina Jovanoviće je novinar "Kurira" zatekao u Troštici u udžerici koja samo što se nije srušila. Krov je prokšnjavao, u zidovima od zemlje rupe kroz koje je ruka mogla da se provuče, "Kurir" i novopazarski dobrotvor Hido Muratović pokrenuli su akciju javili su se dobri ljudi, Miloševi kolege sa Košara, Jovanovići su dobili novu kuću…
Bili su to dani sreće za Jovanoviće, tako retki u njihovom životu. Borili su se posle, kažu, koliko su mogli, sad ponovo dogorelo do nokata.
- Sad imamo krov nad glavom, ali, kako živeti, od čega, sve troje bolesni, da barem u nadnicu možemo, a, ne možemo… Pritisla sirotinja, sad strepimo za majku zbog njene bolesti, muka pusta. Neki dan sam uzajmila 200 evra da platim struju da ne živimo u mraku - priča Marina.
Za ljude dobre volje, žiro račun Marine Jovanović, Komercijalna banka, 205-9011007013986-02. Da sakupimo novac, da Marina i Miloš imaju barem za lekove, za malo hleba i za račun za struju a siromaštvo, ono se ne može oterati, ono je njihov drug i saputnik.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
