Gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković sa saradnicima priredio je prijem za predstavnike Gradskog odbora SUBNOR. Na svečanoj sednici kojom je nastavljeno obeležavanje 7. septembra, Dana oslobođenja Vranja u Drugom svetskom ratu, govorio je predsednik Skupštine dr Dejan Tričković.
Tričković je podsetio na velika stradanja, razaranja i nesagledive posledice rata. Nakon svečane sednice počast oslobodiocima Vranja odata je polaganjem venaca i cveća na Spomenik revoluciji. Gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković podsetio je da je Vranje slobodu dočekalo 7. septembra 1944. godine, kada u varoš ulazi 22. divizija Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije.
“Dragi prijatelji, uvaženi građani, i ove godine stojimo ispred Spomenika revoluciji, kako bi odali počast onima, koji su položili svoje živote za slobodu, za nezavisnost. Onima, koji su napustili svoj dom, kako bi sprečili da naš narod bude okovan idealima fašizma i antisemitizma. Po ko zna koji put, Srbija, odnosna tadašnja Jugoslavija, našla se na vetrometini interesa velikih sila. Iako nema preciznih podataka, i konsenzusa među istoričarima, procenjuje se da je tokom borbi za oslobođenje u Drugom svetskom ratu poginulo više od milion Jugoslovena. Većinu su činili Srbi. Sloboda je plaćena krvlju hrabrih i odvažnih, kako bi svaki pedalj okupirane zemlje ponovo dočekao slobodu.
Vranje je slobodu dočekalo 7. septembra 1944. godine, kada u varoš ulazi 22. divizija Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. U borbama za oslobođenje, prema pojedinim podacima, učestvovalo je 12.000 boraca, a 954 njih je poginulo. U bugarske logore internirano je oko 4.000 Vranjanaca. Bugarski okupator počinio je neviđena zverstva u Vranju i okolini i njih ne smemo da zaboravimo”, rekao je Milenković.
“Iako jedna izreka kaže da „prošlost treba pustiti da ode“, žrtve naših predaka bolno su podsećanje da zauvek moramo da čuvamo sećanje na njih. Jer Vranje i vranjski kraj oduvek je bio kraj stradalnika. I zbog geografskog položaja, ali i mentaliteta koji ne želi tuđina u svom dvorištu.
Neka nam i ovaj spomenik kraj kojeg stojimo danas, bude podsećanje na bolnu sudbinu našeg naroda. Da cenimo i baštinimo ono što je sveto u tradiciji srpskog bića. A to je želja da živi u slobodi. Kako je već rekao Meša Selimović: „Čovek postaje slobodan svojom odlukom, otporom i nepristajanjem“, istakao je u svom govoru gradonačelnik Vranja dr Slobodan Milenković.
O borbama za oslobođenje Vranja i podvizima narodnooslobodilačke vojske govorio je i predsednik Skupštine SUBNOR Vranja Stojan Mladenović. Vence i cveće na Spomenik revoluciji položili su gradonačelnik Vranja sa saradnicima, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, Četvrte brigade Kopnene vojske, načelnik Pčinjskog upravnog okruga zamenik predsednika Gradske opštine Vranjska Banja, predstavnici Policijske uprave Vranje, Bezbednosno informativne agencije, predstavnici Gradskog odbora SUBNOR, 72. specijalne brigade Udruženja veterana Posebnih jedinica policije, predsednica Udruženja potomaka ratnika oslobodilačkih ratova Srbije do 1918. godine, predstavnici Udruženja Srpskih ratnih veterana, predsednik Pokreta veterana Vranja, i delegacija vranjskih učenika. Hor Muzičke škole "Stevan Mokranjac" i učenica Gimnazije Leonora Ristić, učestvovali su u programu obeležavanja značajnog istorijskog datuma za Grad Vranje.
Kurir.rs/T.S.
NE PROPUSTITE
