Mlado lice, čista duša i Boškove ruke željne su stvaranja. Još kao srednjoškolac, zasukao je rukave i oživeo dedino imanje. Bez prethodnog iskustva, ali hrabro, kupio junicu i osnovao malu farmu.
"Kad sam došao nije bilo ništa, bila je stara štalica, tamo, a ovo je bila je garaža, posle sam ovo prepravio, pomogla mi je baba finansijski, prepravio za štalu, tu mogu da vežem pet grla, imao sam tri, četiri junice, pa ova valja, ova ne valja, jednu prodaš, drugu ostaviš, i to se tako vrtelo. Svaki početak je težak dok se počne, kad se počne ide polako. Dobro je, ima vremena", priča Boško Jović iz sela Stubal kod Kraljeva.
Oseća se slobodnije, srećnije i zadovoljnije dok radi poljoprivredne poslove, iako mu je radno vreme, kako kaže njegova baka „od jutra do mraka“
"Žao mi ponekad da ga budim ali moram, šta ću. Po celu noć bere žito drugom da bi došao do dinara, sutradan ide da radi njemu da bi imao za sebe i svoje. Ja uskočim da mu pomognem, koliko mogu. On se uhvatio toga pa dokle dođe", kaže Milosija Jović, Boškova baka.
Stočni fond Jovića i dalje nije veliki. Moglo bi se reći i da je nedovoljan da im obezbedi dovoljno sredstava za život. Boškove sestre su studenti, zato neće da opterećuje roditelje.
Sa ljubavlju priča o životu i radu na selu, poljoprivrednim poslovima.
"Ja ne računam seljaka koji radi poljoprivredu da je seljak, on je gospodin čovek, a onaj koji se ponaša bahato je seljak", smatra Boško.
Zrelost neko stekne sa godinama, a Boško se kažu meštani ovog kraljevačkog sela, takav rodio.
Kurir.rs/RTS
NE PROPUSTITE
Bonus video:
