Razvojni biznis centar u Kragujevcu nedavno je proglasio dobitnika najprestižnije nagrade za ekološki projekat – Zudiju Hopiću iz Laćarka. Njegova revolucionarna ideja ne samo da donosi brigu o ekologiji već i o radnicima koji se bave prikupljanjem sekundarnih sirovina. Ovo priznanje predstavlja krunu rada jednog pojedinca koji je iskusio sve probleme ekološke održivosti, ali i sve izazove sa kojima se suočavaju radnici u ovom poslu.
Zudija Hopić nije samo inovator, već i praktičar – iskustvo koje je stekao kroz godine bavljenja ovim poslom omogućilo mu je da razvije projekat koji ne samo što rešava ekološke dileme već i poboljšava uslove rada za ljude koji su uključeni u ovu delatnost.
Svoju ideju gradio je na temeljima sopstvenog iskustva, osećajući na sopstvenoj koži izazove i teškoće sa kojima se svakodnevno susreću radnici koji prikupljaju sekundarne sirovine. Njegov posao nije samo rešavanje ekoloških problema već i stvaranje sigurnijih i humanijih uslova rada za ljude koji često rade u teškim i rizičnim okruženjima.
S izuzetnim iskustvom, idejama koje idu u korak s vremenom i posvećenošću ovom pitanju, Hopić je zaslužio ovo prestižno priznanje koje mu je dodelio Razvojni biznis centar u Kragujevcu. Ova nagrada nije samo potvrda njegovog rada već i podstrek za dalje inovacije u domenu ekološke održivosti i unapređenja uslova rada za sve one koji se bave ovom vrstom posla.
Kroz svoju poslovnu ideju, Zudija Hopić iz Laćarka kod Sremske Mitrovice, dobitnik priznanja Razvojnog biznis centra Kragujevac za ekološko rešenje reciklaže motora rashladnih uređaja, pokušava da reši ovaj problem. Hopić ističe da je neadekvatno rukovanje ovim otpadom među najvećim izazovima.
Iako se električni otpad deli u više kategorija, poput uređaja za kućnu zabavu, medicinske opreme ili elektronskih alata, rashladni uređaji posebno su opasni zbog freona koji sadrže. Neadekvatno otvaranje i manipulacija ovim uređajima može prouzrokovati curenje ovog štetnog gasa.
Hopić, kroz svoj projekat, teži edukaciji malih sakupljača sekundarnih sirovina o pravilnom rukovanju elektronskim otpadom. Njegova ideja obuhvata formiranje zadruge sakupljača sekundarnih sirovina kako bi se podigla svest o ekološki prihvatljivom prikupljanju otpada i načinima bezbednog rukovanja njime.
Edukacija je ključna u sprečavanju kontaminacije otpada i svesti o opasnostima koje ovaj otpad nosi. Hopić naglašava da samo kroz edukaciju možemo osigurati pravilno tretiranje otpada prilikom sakupljanja i transporta do reciklažnih postrojenja.
Elektronski uređaji su integralni deo svakodnevnog života, ali kada se pokvare i nepravilno odlože, postaju opasni po životnu sredinu i zdravlje. Svaki put kada rashladni uređaji, poput frižidera, zamrzivača ili klima uređaja, završe na divljim deponijama, rizikujući izlaganje štetnom gasu freonu, ugrožava se zdravlje ljudi i priroda.
Freon, sastojak koji se nalazi u ovim uređajima, izuzetno je opasan ako se udiše u velikim količinama. Od iritacija očiju i ušiju do ozbiljnih trovanja i oštećenja vitalnih organa, njegovi simptomi mogu biti raznovrsni, često teški i zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
„Mali sakupljači sekundarnih sirovina su najugroženiji od kontaminacije freonom jer su prvi koji dolaze u dodir sa bačenim frižiderima, zamrzivačima i klimama – opasnim elektronskim otpadom. Za neke od njih, to je jedini izvor prihoda, pa ne biraju odakle sakupljaju ili u kakvom su stanju ti rashladni uređaji. Često se dešava da svakodnevno dopreme po nekoliko desetina rashladnih uređaja iz bačenih smetlišta ili divljih deponija. Ovi uređaji se zatim razlažu u njihovim dvorištima, izvlače se motori, a sve štetne supstance udišu oni, ali i njihova deca i svi koji žive u tom okruženju,“ ističe Hopić.
„Stoga bi bilo korisno pokazati im šta može da se desi ukoliko udišu freon. Udisanje manjih količina ne predstavlja direktni rizik i ne dovodi do odloženih posledica. Međutim, duboko i direktno udisanje većih količina freona smanjuje dotok kiseonika u pluća i može izazvati vrtoglavicu, glavobolju, nepravilan rad srca, uznemirenost. Nakon dugotrajne izloženosti, moguće su ozbiljne bolesti i oštećenje vitalnih organa. Bitno je da postanu svesni svih mogućih posledica, ne samo za sebe, već i za celokupnu zajednicu Srbije,“ upozorava Hopić.
Planira da, kroz radionice i formiranje zadruge, omogući sakupljačima pristup većoj zaradi za sakupljenu sekundarnu sirovinu, što bi podiglo svest i podstaklo ih da prikupljaju otpad na ekološki prihvatljiv način. Ovo bi bila ključna inicijativa za očuvanje životne sredine i zdravlja ljudi.
Zudija Hopić zagovara ideju da se u Sremskoj Mitrovici osnuje manji reciklažni centar. To bi značilo da bi skupljači dobili bolju cenu za svoj sakupljeni otpad, a glavni uslov bio bi da donose uređaje u celosti kako bi se mogli efikasno reciklirati.
„Želimo početkom godine da osnujemo zadrugu sakupljača sekundarnih sirovina. Time bismo im omogućili da se registruju i dobiju četiri sata rada. Cilj je pomoći im u pronalasku posla, jer shvatamo da nisu samo sekundarne sirovine na divljim deponijama. Mnogo ljudi nam se svakodnevno obraća jer ne znaju kako da se reše starih frižidera, zamrzivača“, ističe Hopić.
Osnivanje zadruge predstavlja ključan korak ka održivoj budućnosti, kako za sakupljače sekundarnih sirovina tako i za zaštitu životne sredine. Registracija i prijava na rad omogućile bi sakupljačima da svoj rad legalizuju, dok bi im pristup poslovima značio stabilniju egzistenciju.
Hopić ističe da osim što su sekundarne sirovine na divljim deponijama, mnogo uređaja završava u dvorištima ljudi, jer nemaju informaciju o tome kako da se očiste od starih frižidera ili zamrzivača. Očuvanje životne sredine i zdravlja ljudi zahteva kolektivni napor i edukaciju. Projekti poput ovog Zudije Hopića predstavljaju korak ka boljoj budućnosti, gde svest o očuvanju prirode postaje prioritet.
Kurir.rs/D.Š.
NE PROPUSTITE
