U nedostatku boljih opcija i verujući da se njihova maca sa cerebralnom hipoplazijom muči, vlasnici iz Svrljiga odneli su je kod veterinara na eutanaziju.
Međutim zahvaljujući veterinaru koji je procenio njeno stanje ali i Udruženja Beta Knjaževac koji su macu odmah primili kod sebe takva sudbina je izbegnuta. Ova nesrećna maca od rođenja ima problem sa ravnotežom. Još jedno mače iz legla koje je rođeno isto je brzo uginulo, a drugo ima simptome, mada ne tako izražene, zbog čega funkcioniše normalno. Ipak ova beba, kažu iz udruženja, ima baš velikih problema.
"Kako žive napolju, ona pada, udara se, prlja se, a sada sa lošijim vremenom, situacija je postala još gora. Ljudi koji brinu o njima, pomislili da je humanije da je uspavaju. Svakako zimu napolju ovakva ne bi preživela.
"Ova maca želi da živi"
Naš veterinar je ipak procenio da joj treba dati šansu, jer ona jede i mazi se i zaista želi da živi. Pozvao nas je, i šta smo mogli da kažemo? Preuzeli smo je", piše Udruženje beta Knjaževac na svom Instagram profilu.
Ono što njeni vlasnici nisu znali kao i verovatno veliki broj ljudi koji se nekada susreo sa ovako bolesnim macama jeste da mačke sa ovakvim stanjem mogu imati duge i kvalitetne živote, uz pravilnu negu. Volonteri veruju da mnogo zbog neznanja, nažalost, ovakve mace uglavnom budu uspavane, ili stradaju na ulici.
Naime, mace sa cerebralnom hipoplazijom (nedovoljan ili nekompletan razvoj malog mozga) ponekada rađaju ženke koje su tokom graviditeta imale mačiju zaraznu panleukopeniju. Oboleli mačići mogu porasti manje nego zdravi ili im razvoj može biti usporen.
Virus pogađa mali mozak, oblast zaduženu za finu motoriku. Tipični simptomi su ataksija — gubitak mogućnosti da se kontrolišu svi ili neki voljni mišićni pokreti, slaba koordinacija, abnormalnost u hodu i percepciji.
Obolele mačke su klimave i nekoordinisanih pokreta, od klimavih do potpuno nesposobnih za hodanje i imaju tipičan tremor glave koji se javlja kada pokušavaju da se fokusiraju na nešto, na primer na pticu. Mnoge imaju i problem sa vidom, ali teško je proceniti stanje vida zbog njihovog neobičnog držanja i hoda. Često izgleda kao da njihovo telo ide u pravcu suprotnom od željenog ili jedan deo tela ide na jednu, drugi na drugu stranu.
Oni se ovim izazovima prilagođavaju, ali uvek će biti trapaviji i mogu biti nervozni ili nesigurni u sebe u nepoznatim situacijama. Izuzev incidenata koji mogu biti izazvani nedostatkom koordinacije, ovo stanje nema uticaj na njihov životni vek, i ako im se pruži bezbedno okruženje, žive isto koliko i druge mačke.
Kurir.rs/Blic/Djole dog/Prenela: SĐP
NE PROPUSTITE
