Nekad se od Vranja do Beograda putovalo punih šest sati, a danas, uz pauzu za kaficu, Koridorom 10 putovanje traje svega tri sata.
Vranje je od Beograda udaljeno 360 kilometara. Osamdesetih godina prošlog veka put do srpske prestonice prelazio se za najmanje šest sati sa po jednom trakom u oba smera. Poseban problem za sve koji su kretali na put sa juga Srbije bila je Grdelička klisura. Krivudava, nepregledna za preticanje "teškaša", klisura je usporavala putovanje iziskujući poseban oprez u vožnji zbog čega je ova razdaljina bila problem i vozačima sa dugogodišnjim iskustvom.
"Zbog promene očevog radnog mesta iz Beograda smo se doselili u Vranje. Otac je bio stipendista rudnika za eksploataciju ruda olova i cinka Trepča na Kosmetu i po završetku Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu studija na odseku hemije, svoj radni vek započeo je u Trepčinoj laboratoriji tada jednoj od najvećih u Evropi. Nakon službovanja od preko deset godina na KiM prešao je u rudnik Blagodat u Krivoj Feji nadomak Vranja. Rudnik Blagodat u to vreme pripadao je Trepčinom rudniku", objašnjava N.S, upoređujući tadašnje "putešestvije" sa današnjim odlaskom za Beograd iz Vranja.
Neuporedivo…
"Putovali smo često zbog školovanja koje smo sestra i ja nastavile u Beogradu. Osim Grdeličke klisure, kretanje je usporavao i prelaz preko brda Mečka ispred Ražnja, opet zbog teretnjaka, skanija i po jedne trake za kretanje vozila u oba smera. Sećam se da je tata uvek govorio kada putujemo zimi 'ako je Mečka prohodna , bez snega i gužve biće sve u redu'. Posle Mečke sledeći zatoj uglavnom je bio na Bubanj potoku", objašnjava N.S.
Kaže da se i godinama nakon toga ništa posebno nije promenilo osim što su sada na relaciji Vranje-Beograd putovali njeni studenti i njena deca.
"Morali su da mi se jave uvek kada izađu iz Grdeličke klisure jer sam brinula i nikad nisam bila mirna. U klisuri je često bilo saobraćajnih nezgoda, zbog nepreglednosti puta, preticanja na mestima gde to nije dozvoljeno, a uvek je bilo bahatih vozača, pa i loših vremenskih uslova".
Izgradnjom Koridora 10 sve se promenilo.
"Svedok sam i sa punim pravom mogu reći da je Beograd mnogo bliži, vožnja sigurnijai bezbednija, a putovanje kraće, traje svega tri sata uz pauzu za kafu".
Poslednji odlazak za Beograd bio je zanimljiv. Smenjivala su se tri godišnja doba.
"Iz Vranja smo krenuli sunčanog januarskog dana sa temperaturom koja više odgovara proleću nego zimi. Usput nagle vremenske promene, jak vetar dočekao nas je već od Niša do Jagodine. Osećalo se i ljujanje vozila u pokretu zbog vetra. Počela je da pada kiša, a ispred Beograda kiša je prešla u sneg. I pored smanjene vidljivosti i smanjene brzine, putovanje se završilo onako kako treba, bez nervoze, rizika i vanrednih situacija".
Sigurna vožnja, duple trake u oba smera Koridorom 10, ili auto-putem Vranje-Beograd mnogo znače za bezbednost svih učesnika u saobraćaju.
"Umesto za šest sati koliko se putovalo ranije sada ste u Beogradu optimalnom vožnjom za tri sata i 15 minuta, verujte mnogo znači", zaključuje N.S.
NE PROPUSTITE
