Nekada je gajenje konoplje bilo slobodno, a ona se koristila u tekstilne svrhe. Danas je strogo određeno zakonom ko i kako može da gaji konoplju, i koja sorta je dozvoljena za gajenje.
Do 60-tih godina 20. veka u zlatiborskim selima dosta se uzgajala konoplja u konopljištima, a sukno je tkano do 70-ih godina 20. veka. O tome je Snežana Tomić, etnolog u Muzeju “Staro selo” u Sirogojnu, pisala u svojoj knjizi ''Tekstilne sirovine Zlatibora''.
- Proizvodnjom konoplje bavile su se jedino žene – od njenog zasejavanja, preko sušenja, odvajanja vlakana, izrade niti i tkanja – kaže Snežana Tomić.
O uzgajanju konoplje kaže da se biljka čupala, pa kiselila, lomile se stabljike i pomoću stupe i trlice prerađivale u vlakna.
- Njena ispredena nit korišćena je kao osnova i potka u tkanju platna ili u kombinaciji s kupovnim pamukom. Platno je služilo šivenju odeće za sve članove porodice – kaže Snežana.
Ona navodi da su za proizvodnju konoplje bile neophodne duboke oranice (konopljišta), dobro usitnjene i nađubrene, i vodeni tokovi ili manji vodeni rezervoari.
- Za potrebe valjanja sukna, po čijoj je proizvodnji zlatiborski kraj bio veoma poznat, korišćeni su potencijali brzih planinskih reka na kojima su građene valjarice. Način proizvodnje tekstilnih sirovina nije se vekovima menjao. Bio je ekstenzivan, primarno usmeren na sopstvene potrebe, neujednačenog kvaliteta koji je zavisio od neposrednih izvršilaca poslova u procesu proizvodnje. Ukupna produkcija, međutim, imala je razmere industrijske grane – navela je Snežana Tomić.
Danas su jasno definisani uslovi gajenja, a gaji se radi proizvodnje vlakana, semena za ishranu životinja i slično, dok uzgajivač mora biti upisan u Registar proizvođača semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva u skladu sa zakonom kojim se uređuje seme. Sve ostalo je krivično delo.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
