Kristina J. (45), hraniteljka i negovateljica iz Zrenjanina, koja je do sada othranila više od 20 dece, ostala je bez devojčice o kojoj je brinula punih sedam godina i danas čak ne zna ni gde je dete.
I Erika O. (55) iz Bačke Topole, koja nije licencirana hraniteljka, već je iz čiste filantropije četiri godine, bez dinara, negovala devojčicu M., nezadovoljna je usvajanjem njene štićenice. Dete je kod njih bilo od devetog dana po rođenju, a na kraju s s njom nisu ni pozdravili.
Othranila više od 20 mališana
Kristina je, kako objašnjava, uglavnom negovala bebe, donete iz porodilišta. Osim drugih mališana, othranila je i svoja dva sina, jednu kćerku, ali i devojčicu koju su ona i muž usvojili i koja sada ima 18 godina i završava četvrtu godinu medicinske škole. Ima i malog unuka.
Ipak, ova žena ne može da se oporavi od onoga što se desilo sa devojčicom J., koja je bila sastavni deo njihove porodice sve do 6. oktobra 2022, kada je usvojena u inostranstvu. Ne samo što ne može sa njom da stupi u kontakt, već ne zna ni u kojoj zemlji dete živi!
- Dovedena je kod nas iz porodilišta - kaže Kristina. Iz Centra za socijalni rad su jednog dana javili da je pripremim, da će doći da je vide usvojitelji iz inostranstva.
"Sutra dolaze po mene i vode me"
Spremila najlepšu haljinu da obuče
Predstavnici Centra došli su sa usvojiteljima i rekli da će sa detetom razgovarati u spavaćoj sobi, da Kristina ostane u kuhinji. Usvojitelji su okrenuli glavu dok su prolazili pored zbunjene žene. Sledećeg puta doneli su detetu lutku, a trećeg dana su je odveli u grad, na ceo dan. Kada su je vratili, kaže Kristina, dete je bilo čudno. Umesto vesele devojčice, koja je svaku sitnicu koja joj se desi prepričavala, vratilo se ćutljivo dete koje gleda u jednu tačku. Nije znala da kaže gde su bili, ni da li je jela. Samo je rekla: "Pusti me da spavam, sutra dolaze po mene i vode me." Spremila je najlepšu haljinu da obuče.
- Za tri dana su je odveli, a da ni nju, ni nas niko nije pripremio. Bila je sa nama sedam godina, član porodice. Od učiteljice sam saznala da su je telefonom ispisali iz škole - kaže Kristina.
Tražila je poništaj usvojenja jer nisu ispoštovane procedure. Spremna je da ide do Evropskog suda u Strazburu.
I Erika (55) iz Bačke Topole priča o usvajanju devojčice M., koja je odvedena 18. oktobra 2023. Erika nije bila sertifikovana hraniteljka i nije prošla obuku. U evidenciji centra za socijalni rad nalazila se jer su ona i suprug, pošto joj je mlađi brat poginuo u saobraćajnoj nesreći 2005, javili centru da će preuzeti brigu o snahi i deci: troje snahine dece iz prvog braka i jedno sa Erikinim bratom. Bratova devojčica sada ima 23 godine i oni su je iškolovali.
Onda su ih zvali 2019. socijalni radnici i pitali da li bi primili tek rođenu bebu, sa kojom nemaju gde. Erika se konsultovala sa mužem, sinom, snahom, čak i petogodišnjom unukom. Svi su rekli "da". Kupili su kompletnu opremu za bebe i dočekali devojčicu kao da je njihova.
- Pare nismo hteli da uzmemo. Mi smo situirani i pare nam nisu potrebne. Srećni smo što možemo da pomognemo nekome. Sav novac je na njenoj knjižici. Dok je bila beba, vodili smo je kod kućne prijateljice da sisa, lepo je napredovala. Moja unuka i ona bile su nerazdvojne. Išli smo zajedno na zimovanja i letovanja. Hteli smo da je usvojimo, ali nisu dali ni nama, ni mom sinu. Rekli su da će je dati paru bez dece.
Usvojitelji su došli jednom na sat, drugi put na tri sata i treći put su je odveli na ceo dan. Dete je po povratku toliko plakalo, da Erika nije mogla da je smiri, pa je zvala Hitnu pomoć. Povraćala je i počela da piški u krevet. Vikala je da ne želi da "ide kod čike i tete".
Pravilnik o hraniteljstvu
Pravilnikom o hraniteljstvu, između ostalog, propisano je ne samo kakve uslove hranitelj treba da pruži detetu, već i da se "zasnivanjem hraniteljstva uspostavlja odnos između deteta i hranitelja koji po svom kvalitetu i sadržaju odgovara odnosu dete - roditelj". Upravo zbog ove odredbe mnogi hranitelji se ljute kada ih pojedini socijalni radnici ubeđuju da ne treba da se vezuju za decu, jer je to "samo njihov posao".
Takođe je predviđeno da se braća i sestre smeštaju u istu hraniteljsku porodicu, uvek kada je to moguće, ali i da se dete i mlada osoba pripremaju za smeštaj u hraniteljsku porodicu, povratak u biološku porodicu, promenu oblika zaštite i osamostaljivanje, izuzev kada je u pitanju urgentno hraniteljstvo. To znači da se pripremaju i za usvajanje, što često nije slučaj kada su u pitanju inostrana usvojenja.
Centri za socijalni rad obavezni su da prate rad hranitelja i adaptaciju deteta, a rok između dve kućne posete hraniteljskoj porodici ne može biti duži od 45 dana, a tokom procesa prilagođavanja, posete moraju da budu češće.
Devojčica je na kraju odvedena, posle jednog propalog pokušaja, jer su se okupile komšije da spreče. Erikina porodica je ljuta jer nisu oni tražili da im devojčica bude data, nego su njih zamolili za uslugu da brinu o detetu, koje je postalo član njihove porodice. Voleli su je, negovali i izdržavali od svog novca, kao svoje dete. Uz sugestiju centra, uspostavili su kontakt i sa biološkom majkom, sa kojom se devojčica viđala dok je bila u njihovom domu. Od kada je odvedena, ni biološka majka ne može da kontaktira sa detetom, iako joj sudski nije, kako tvrdi Erika, oduzeto starateljstvo.
Usvojitelji su živeli u Austriji, a trenutno su u Srbiji, pa Erika ne zna da li im je namera da odvedu dete ili ne. Ona će se, kaže, boriti svim sredstvima da se M. vrati.
- Nama novac nije potreban. Da su mi doneli petoro dece, ni dinara ne bismo uzeli, sve bismo dali da nekog možemo da usrećimo - kaže Erika.
Kurir.rs/Novosti
Bonus video:
