ŠABAC - Likovi Pavla i Đule, kako neki Šapčani kažu srpskih Romea i Julije, posle skoro dva veka od njihove velike i tragične ljubavi ovekovečeni su i na suvenirima. Mnogi upotrebni predmeti, u okviru projekta čiji je pokrovitelj Grad Šaba, nastali su zahvaljujući vrednim pocerskim domaćicama.Legenda kaže da su se Pavle i Đula zavoleli u Metliću, gde se danas nalazi spomenik "Ašikov grob". Od roditelja, koji su se zbog bogatstva stalno nadmetali, svoju ljubav krili su dve godine. Na ovom mestu Pavla su, dok je čekao svoju voljenu, rastrgli vukovi, a kada je Đula saznala za to skamenila se od tuge."Ja se šest godina bavim seoskim turizmom i mislim da mi ovde imamao odlične potencijale i resurse da se razvije i izletnički turizam", kaže autorka projekta Milojka Kovačević.Da bi za Ašikov grob čuli i gosti iz drugih krajeva zemlje i inostranstva, Ljiljana Gardaš iz Varne se svakodnevno druži sa iglom i koncem. Lik Pavla i Đule izvezla je na mnogim keceljama, jastucima i kuvaricama."Pri ovom radu mi se lepo družimo, a možemo i da zaradimo, jer ćemo prodavati ove suvenire", priča Ljiljana.Za idejno rešenje likova Pavla i Đule obučenih u narodnu nošnju bio je zadužen Saša Stamenković, profesor u šabackoj Školi primenjenih umetnosti.Svaka od desetak domaćica iz Pocerine, koja je angažovana u okviru projekta "Kultura u funkciji razvoju sela", ima svoj zadatak."Moj posao je da trukujem, to znači da sa papira prenosim na platno ono što treba da se veze preko indiga", kaže Branka Pavlović.Radmila Kovačević kaže da voli da veze i da joj je potrebno oko dva dana da uradi kecelju.Na platnu, keramici, drvetu i papiru legendu o Pavlu i Đuli preneli su i članovi udruženja paraplegičara i slikarskog društva "Krug 10". Njihovi radovi imaće svoje stalno mesto u turističkoj organizaciji grada Šapca.Predsednica udruženja za seoski turizam Slavka Nedeljković kaže da su najlepše poruke Srbije gostu i svetu da smo gostoljubiv narod."To je primer mogućnosti kako se na najbolji način povezuju selo i grad, ali na izvoru tradicije, kulture i običaja", kaže Nedeljkovićeva.Po motivima priče "Ašikov grob" Janka Veselinovića učenici škole koja nosi njegovo ime pripremili su i predstavu koja govori o tome da sve greške moraju brzo da se isprave, dok ne bude kasno. Roditelji Pavla i Đule pomirili su se tek kada su shvatili da su izgubili svoju decu.
