SMEDEREVO - Kada je nekome sportski aerodrom pred kućnim pragom, kao Smederevcu Aleksandru Cvetkoviću (30), kod izbora sporta nema dileme. Izbor je padobran, avion ili jedrilica.Cvetković je izabrao padobranstvo, a san mu se ostvario kada je napunio 16 godina i, uz pismeno dopuštenje roditelja, započeo tromesečnu obuku na sportskom aerodromu u Smederevu.
Da je taj sport zavodljiv, pokazalo se još jednom kada je 1998. Aleksandar upisao 40. skok, a njegov otac Zoran hteo da proveri šta je to tako privlačno u slobodnom padu. Tada je, posle kraće obuke, skočio prvi i poslednji put ispunivši davnašnju želju.
Na najvećoj svetskoj smotri padobranstva u Dubaiju, završenoj pre nekoliko dana, najzapaženiji rezultat među reprezentativcima Srbije postigao je Aleksandar Cvetković plasmanom u finale u disciplini skakanja na metu.
Ništa neobično. Aleksandar je kao senior na svetskom šampionatu u Slovačkoj pre desetak godina osvojio deseto mesto. U osam skokova imao je 19 kaznenih poena. U proseku je, skačući sa 1.000 metara, padao 2,3 cm dalje od nulte tačke čiji je prečnik bio tri centimetra!
U Dubaiju je Cvetković sa postignute četiri nule zaredom, doskokom u centar, bez odstupanja, postavio državni i balkanski rekord. Da ne bude zabune, cilj je sada prečnika dva centimetra, a to je veličina kovanice od jednog dinara!
Aleksandar je pobedio čitav tim legendarne 63. padobranske brigade i veterane sa po nekoliko hiljada skokova. Vojni rok je služio u 63. padobranskoj brigadi.
Padobranstvo je, jasno, skup sport. Padobran domaće proizvodnje košta oko 2.200, a kvalitetniji svetski profi padobran 4.000 evra. A za skok, prirodno, nije dovoljno imati samo padobran. Kotizacija za učešće na evropskim takmičenjima blizu je ceni padobrana.
"Osećaj pri skoku? Fenomenalan, fantastičan. Prostor oko vas, brzina leta, strujanje vazduha, to uzburka krv. U glavi je sve: strah, uzbuđenje, lepota, uživanje", opisuje Cvetković.
Padobranski mundijal u Emiratima bio je u punom smislu reči izazov: drugo okupljanje padobranaca u tolikom broju i klasi u istoriji padobranstva. Takav skup papreno košta. Ali šeik Hamdan bin Muhamed ben Rašid el Maktum, zaljubljenik je u ovaj sport i ništa mu nije skupo.
"Oko 1.440 padobranca iz 57 zemalja opsluživalo je dve nedelje 5.000 ljudi. Bilo je dana kada je nad gradom istovremeno bilo po nekoliko aviona sa padobrancima, o onome šta ih je čekalo na zemlji da se i ne priča", oduševljen je Cvetković.
S pravom, a i deo njegove zasluge je tu. Pred polazak kući imao je maestralan skor: 29. mesto u konkurenciji 200 padobranaca iz 39 reprezentacija sveta. Domen Vodisek iz Slovenije vratio se kući kao prvak sveta, iza leđa mu je vicešampion Đuzepe Tresoldi iz Italije.
"Te reprezentacije, da ne pričam o Francuskoj, Americi ili Rusiji, koje su uzele najviše medalja, praktično su državni projekti. To su profesionalci, pripadnici elitnih jedinica vojske ili policije", kaže Cvetković.
Uprkos ponudi da karijeru nastavi u Americi, Aleksandar namerava da u Smederevu otvori padobransku školu. Za početak podučava i skače sa vršnjacima koje žele da okušaju i tu slast.
Srbiju su u Emiratima predstavljali pored Cvetkovića, Slobodan Terzić i Radoslav Korać iz Padobranskog kluba "Grifon", Miroljub Janićijević iz ekipe Vojske Srbije "Nebeske vidre", čuveni paraćinci Ljubiša Naumović i Svetlana Simić iz Aerokluba "Naša krila".U skokovima na cilj prečnika kovanice od jednog dinara padobranci iz Srbije su zauzeli 24. mesto.
