UŽICE - Višedecenijsku tradiciju školovanja učitelja u Užicu prati i isto toliko duga tradicija horova Učiteljske škole, Pedagoške akademije i sada Učiteljskog fakulteta. Njihov hor nezaobilazni je deo gradskih kulturnih dešavanja.Menjaju se generacije budućih učitelja, ali iz godine u godinu, ne prestaje interesovanje za horsko pevanje. Kad se ona uobičajena predavanja i vežbe završe počinje raspevavanje, probe, a onda i sklad soprana, altova, tenora-meštoviti hor u kome se "muška" manjina dobro uklapa, a hor znači ipak nešto više od fakultetske nastave.
"Ovo je predmet kao i svaki drugi, ali osim toga mi se i zabavljamo, družimo, nastupamo na raznim mestima. Dva puta nedeljno se sastajemo, a izmedu ostalog, mi smo i svi prijatelji sa fakulteta, pa se družimo i zanimljivo nam je", kaže Jelena Ranković.
Njen kolega Stefan Karapavlović dodaje da svi vole i znaju da pevaju i da je pre svega veliko zadovoljstvo što su ovde.Na programu su im, najčešće, dela domaćih kompozitora, ali i strani, stari majstori. I cela priča se ne završava nastupima, polaganjem ispita ili dobijanjem diplome.
Profesorka i horovođa Danijela Suzdilovska kaže da su ovo sve budući učitelji koji treba da izgrade estetski izraz i da to prenesu na decu s kojom će da rade.
Od pre četiri godine hor ima i posebnu pevačku grupu u kojoj se neguje etno pevanje."To su pesme iz raznih krajeva Srbije, čak ubacujemo i pesme s Balkana, recimo iz Makedonije kad radimo s orkestrom", kaže Marija Jovanović.
Na pozornici, svečanim akademijama i različitim proslavama su sigurni, bez treme, na radost ljubitelja muzike u gradu gde horsko pevanje ponovo oživljava, a broj horova, posebno školskih, posle decenije zatišja ponovo raste, možda baš zahvaljujući onima koji su horske kompozicije učili na Učiteljskom fakultetu.
