KIKINDA: Bol ne prestaje!
-Zašto se život tako nemilosrdno poigrao samnom? Svakoga dana ležem i budim se sa tim pitanjem.I tako 15 godina. Moja majka Smilja je 1998. godine, od posledica trovanja zloglasnom “zozovačom”, ispustila dušu u bolničkom krevetu u najstrašnijim mukama. Godinu dana kasnije, mlađa sestra Dijana se ubila. Pucala je iz pištolja sebi u glavu. Imala je sirotica tek 18 godina. Nije bila duševni bolesnik. Na taj korak se, verovatno, odlučila jer nije mogla da preboli majčinu smrt. Prokleti bili oni koji su prodajući otrov u flašama, uništili moj, ali i tuđe živote.
Ovako za Kurir govori Danica Mićin (38) iz Kikinde, koja je, nedugo nakon porodične tragedije, povela sudski spor protiv Miroslava Živadinovića, Anđelka Bitevića i Miladina Radića, ljudi koji na duši nose 43 osobe koja su preminule od posledica masovnog trovanja brljom, dok je 13 pretrpelo trajna oštećenja organizma.
-Iako je krajem 2010. godine Apelacioni sud u Novom Sadu presudio u moju korist, i obavezao Živadinovića i Radića da mi na ime naknade nematerijalne štete isplate 500 hiljada dinara, dosad nisam dobila ni paru. Bojim se da taj novac nikad neću dobiti. Suprug i ja jedva krpimo kraj sa krajem, školujući troje dece - žali se Danica.
Pritisnuta nemaštinom , ona je 2007. godine zaključila sa Anđelkom Bitevićem vansudskom poravnanje, koje je podrazumevalo da joj na ime pretrpljene duševne boli isplati 1.000 evra za nadoknadu troškova sahrane i podizanje nadgrobnog spomenika:
-Umesto gotovine, od njega sam dobila suhomesnate proizvode u vrednosti 1.000 evra. Odgovornost sa sebe za smrt moje majke, skinuo je paštetama i kobasicama. Grozno sam se osećala zato što sam zbog besparice, morala da na tako nešto pristanem- kaže ona.
Rakiju ni da vidi U flaši ili u čašici, rakiju ne volim ni da vidim. Strašno se nelagodno osećam, kad neko u mojoj blizini ispija rakiju- kaže Danica. Neshvatljivo Već godinama ne mogu da shvatim kako je neko bio u stanju da svesno otruje ljude metanolom da bi zgrnuo novac- u neverici je Danica.
