KURŠUMLIJA - Zaposleni u mini hidrocentrali u Kuršumliji tri puta nedeljno vade stotine plastičnih flaša i drugog smeća iz kanala, jer se flaše zaglave ispred ćuprije, pa voda ne može normalno da otiče, a zatim te iste flaše prevoze kolicima preko ulice i ponovo izručuju u isti kanal.
"Za samo dva-tri dana ovde ispred ove ćuprije doplovi nekoliko stotina flaša, koje mi vilama vadimo u kolica i prebacujemo pet metara dalje ponovo u kanal, kako bi voda normalno išla kanalom. Za taj posao nam treba nekoliko sati, jer se nakupi i pedesetak kolica flaša. Kada ove flaše doplove do centrale, one preko preliva odlaze u Toplicu i nastavljaju dalje", kaže Milivoje Simić, radnik mini hidrocentrale.
Sizifov posao ili kako bi narod rekao "posao bez posla", ovi radnici obavljaju na isti način godinama, iako im je na samo pedesetak metara kontejner za plastične flaše.
Oni kažu da je taj kontejner mali i uglavnom uvek pun, pa nikada ne voze flaše u njega, a čini im se i da na ovaj način brže završe posao.
Radnici pojašnjavaju da je njihov posao da obezbede da voda normalno otiče kanalom do hidrocentrale i dodaju da bi komunalna inspekcija mogla da počne da radi svoj posao i kažnjava one što svake večeri bacaju smeće u kanal.Simić kaže da su mnogo puta obilazeći kanal videli da žene kroz prozor bacaju kese sa smećem i plastične flaše u kanal.
"Jednom kad mi je kesa proletela pored nosa, nisam mogao da izdržim i rekao sam toj ženi da treba da je stid što baca smeće u kanal. Ona mi je drsko odgovorila "šta se buniš, čisti, to ti je posao", kaže Milivoje.
Inače, ovi radnici smatraju da je jedino rešenje da se ćuprija podigne za tridesetak centimetara jer je ploča debela preko 70 centimetara, pa prostor ispod ćuprije iznosi jedva pola metra.
Kanalom plove i kreveti
Ovi radnici pojašnjavaju da na rešetku centrale stižu razni predmeti.
"Najgore je u vreme svinjokolja kada stižu svinjske kože. Zatim, redovno dolaze uginule životinje, a jednom je kanalom do centrale doplovio i krevet", kaže Simić.
