LESKOVAC - U leskovačkom preduzeću "Graditelj", nekada je radilo 1.700 ljudi. Gradili su u bivšoj Jugoslaviji, Rusiji, Kuvajtu, Nigeriji. Preduzeće ne radi 11 godina, a od 2000. godine je u stečaju. Mirjana Milićević svih 11 godina dobrovoljno, svakodnevno dolazi u napuštenu firmu i sređuje dokumenta. Zahvaljujući njoj, mnogi bivši radnici uspeli su da prikupe papire i odu u penziju.U Upravnoj zgradi leskovačkog "Graditelja" samo pedesetosmogodišnja Mirjana Milićević, već 11 godina, bez naknade, dolazi svakog dana.U oko hiljadu kvadrata memla, prašina, razbacani papiri, nameštaj, a kasa odavno prazna. Sve je prepušteno zubu vremena, osim dokumentacije koju Mirjana brižno čuva i sređuje."Verovatno je to prvo ljubav prema preduzeću i poslu. Možda zvuči čudno, ali je tako. Ovde sam prvo počela da radim kao magacioner", kaže Mirjana.Od prve žene magacionera u Graditelju do blagajnika i 26 godina staža. Svakom poslu bila je izuzetno posvećena. Tako je i sada. Ovo brdo dokumenata za nju je, kaže, veliko blago."Ljudi kad dođu i kad im se nešto uradi baš su zahvalni. Penzije su i ovako male, a kamoli da ne nađem kartone. Ljudi koji su radili po 40 godina ne bi mogli da odu u penziju zbog mesec ili dva", kaže ona.Od pre tri godine Graditelj je u stečaju. Mirjana ima ugovor o delu, ali ni dinar nije dobila niti se nada već se za život snalazi kako zna i ume."Do pre godinu dana otac mi je bio živ pa sam se izdržavala od njegove penzije. Sada se snalazim na razne načine. Radim tako po nešto", kaže Mirjana.Radni vek u Graditelju započeli su istovremeno. Mirjanin kolega Slobodan Stojanović nekadašnji mašinista od nedavno joj pomaže u poslu. "Dosta ljudi zna nju. Dolaze i traže joj pomoć oko povezivanja radnog staža. Ona najbolje zna, jer je to najbolje radila", kaže Slobodan Stojanović.I pored tužne slike na Mirjaninom licu osmeh. Optimizam je ne napušta. Do starosne penzije ima još dve godine. Dok je zdravlje služi, kaže, dolaziće ovde, a kada više ne bude mogla dokumentaciju će, dodaje, predati Istorijskom arhivu.
