„Čovek ne može dobro da razmišlja, voli i spava ako nije dobro jeo“, izjavila je jednom Virdžinija Vulf.
Tako je! Hrana je fenomen na kome se reflektuju sva duhovna i misaona kretanja današnjice, od globalizacije (pod firmom univerzalno zdravog) i elitizma priznatih svetskih kuhinja, do svojevrsnog kulinarskog nacionalizma i lokalizma (zdravo je jesti samo ono što uspeva u našem podneblju), od kulinarskog tradicionalizma (po receptu naših baka), do multikulturalizma.
Dokumenti svedoče da su se na srpskim dvorovima, za trpezama zastrtim belim platnom, zlatnim i srebrnim priborom jeli kavijar od dunavske morune, sveža riba iz Jadranskog mora, pečenje začinjeno belim lukom. Na svakom dvoru postojao je „veliki podrumar“, a vino su služili peharnici.
Običan narod hranio se skromno! Najčešće hlebom, lukom i vodom. Za trpezu se sedalo dva puta dnevno, u deset pre podne i uveče.
Meso se jelo jedino o slavljima.
I tada je, kao što se to i danas čini, čovek sebi postavljao isto pitanje: šta ćemo danas jesti. Bilo podstaknuto obiljem ili oskudicom, ovo se pitanje ponavlja u svakom vremenu i svim kulturama. Tom pitanju, večnom, novo doba dodalo je još jedno: kako se hraniti zdravo, a ne potrošiti previše novca. Ali i kako sebi prirediti zadovoljstvo hranom, onako kako je veliki Gete rekao: „Hrana mora prvo razveseliti oči, a tek potom želudac.“
To što je „Papalada“ u Francuskoj ulici broj 12 u Beogradu, nije slučajno. Ima tu, osim namere, i mnogo sličnosti jedne ulice i jedne države. Liče po vinu, po sirevima, po odabiru jela, po pažljivo odabranoj muzici. Mogla bi biti bilo gde na francuskoj rivijeri, ali u Beogradu je. Nadohvat ruke probirljivim Beograđanima.
Ovde ćete da naučite da volite vino, na metafizički i poetski način - svakidašnje lepote malih životnih radosti koje mogu da traju i kad ste u hladovini svog omiljenog drveta sa čašom vina u ruci i „Papaladom“ u mislima - tu ste ga prvi put probali.
„Bez kraljeva možemo, jesti se mora“, uzviknuo je jednom prilikom Onore de Balzak... Mi vam savetujemo: Birajte gde ćete jesti. Ako je to naš restoran, nudimo vam svežu ribu , plodove mora, karpačo od rakova, riblja karpača, crni rižoto, pasta con salmon... Bezbroj salata čudesnog ukusa i probranih kombinacija i sve to pripremljeno na jedinstven način... Ali za gurmane s drugim ukusom za hranu nudimo najbolje pripremljen biftek u Srbiji. Svakom po meri i prema navikama u ishrani...
Nije svejedno ni u kakvom se ambijentu služi hrana. Enterijer treba da vas razveseli, da vam popravi raspoloženje, da vam pokaže da ste dobrodošli, da vas ohrabri, a „Papalada“, sva od drveta i opeke, kao da širi ruke kako bi vas zagrlila. Ima tu toplinu koju današnji moderni restorani nemaju. Ima taj duh Mediterana koji kao da vas pozdravlja svojim tajnovitim znakovima i nestašno vitla oko vas, podstičući ono najbolje i najlepše u vama. Jer i restoran sam to isto pruža.
Ali pruža vam, na primer paški sir, sa hrvatskog ostrva, poznat i priznat po visokom kvalitetu i proglašeni za najbolji među sirevima proizvedenih od strane svetskih stručnjaka.
Možete odabrati jadranske lignje. U „Papaladi“ se služe sa prilogom od tikvica, karfiola, brokolija i praziluka, blanširane u maslinovom ulju, uz dodatak restovanog krompira.
Ukratko, restoran nudi kuhinju zaboravljenih vremena starih mediteranskih specijaliteta, ali i novi mladi svet ima čime da nahrani sva svoja čula. Jer - hrana ima dušu!
„Papalada“ - to je ukus života od mora, zemlje i sunca - tebi na dar. Ko jednom ovde dođe, vraćaće se stalno. Ili bar onda kada poželi da oseti miris sveže ribe, stare masline i nekog novog leta...
„PAPALADA“ TU JE KUVANJE UMETNOST
„Papalada“, jer - hrana ima dušu
Duša joj na more miriše
Na penu od vala...
Na stenu što je školjke grle...
Na hobotnice isprepletanih prstiju...
Na staru maslinu i novo vino...
Miriše na svežu ribu koja se žrtvovala.
Na morsku so,
Na srebrnu mesečinu,
Na zlatni odsjaj oka sunca u dubini tamnoj...
„Papalada“ - ukus života - od mora - tebi na dar.
(Promo)
