"Želela sam da nekoga ko može da bude ranjiv i ozbiljan, ali i smešan" Kejtlin Olson ekskluzivno o svojoj junakinji čiji je IQ 160

Godinama je bila žena kojoj možete da poverite gotovo svaku vrstu televizijskog haosa. Kao Di Rejnolds u kultnoj komediji "U Filadelfiji je uvek sunčano" spremna je na gotovo sve, dok je u "Haksu" kao Di-Džej, ćerka legendarne komičarke Debore Vens, pokazala da iza njenog besprekornog osećaja za komediju postoji i mnogo ozbiljnija glumačka municija.

Tvorac Igre zna kako njen um funkcioniše, ugrožava njenu decu i pretvara istragu u lični obračun. A negde između ubistava, potrage za Romanom i sve komplikovanijeg odnosa s Karadekom, Morgan mora da otkrije može li inteligencija od 160 poena da pomogne kada problem više nije samo logički.

Deluje kao da je uloga Morgan pisana baš za vas, ali vi ovu seriju u početku niste želeli.

- Uopšte! Kad mi je agent rekao: "Jednosatna drama na velikoj televizijskoj mreži", moj odgovor je bio: "Ne, hvala." (smeh) To jednostavno nije bio pravac u kojem sam mislila da idem. Želela sam nešto mračnije, neku crnu komediju za striming. Ali pročitala sam scenario Drua Godarda. Želela sam da igram drugačiji lik, nekoga ko ima više slojeva, ko može da bude ranjiv i ozbiljan, ali i veoma smešan. Ljudi nisu samo jedna stvar. Morgan je imala sve to i pomislila sam: ovo bih mogla da napravim posebnim.

Posle skoro dve decenije igranja Di Rejnolds, koliko vam je bilo važno da Morgan ne bude samo još jedna verzija nje?

- Volim Di, ali ona nije stvarna osoba. Trudim se da od nje ne napravim crtani lik, ali ona nije neko koga biste sreli i rekli: "Da, ovo je sasvim normalna žena." (smeh) Želela sam nekoga ko ima dobre i loše dane, ko je komplikovan. Morgan jeste veoma inteligentna, ali je i nesigurna. Ona samo pravi veliku predstavu da to ne biste primetili. Snalažljiva je i navikla je da veruje sebi jer ju je život naučio da ne čeka da neko drugi dođe i reši njen problem.

Dakle, njen IQ od 160 zapravo nije ono što vam je najzanimljivije kod nje?

- Ne. Meni je srce serije Morganina porodica. Ona je dobra majka. To što je neverovatno pametna daje nam zabavne načine da rešavamo slučajeve, ali nisam želela da igram hodajuću enciklopediju koja ulazi u prostoriju i svima objašnjava koliko je genijalna. Mnogo me više zanima šta ta inteligencija radi njenom životu, odnosima i deci. Može neverovatno brzo da poveže činjenice, ali to ne znači da ima odgovor na svaki emotivni problem.

U drugoj sezoni ni njena inteligencija možda neće biti dovoljna, jer je Tvorac Igre prvi protivnik koji želi da se nadmeće s njom.

- Sada je sve mnogo strašnije i ličnije. Na kraju prve sezone taj čovek se previše približio Morgan i njenoj deci. Više nije reč samo o tome da ona dođe na mesto zločina, pronađe nešto što policija nije videla i reši misteriju. Sada neko zna ko je ona, zna kako razmišlja i namerno je uvlači u igru. Moramo da vidimo kako će se Morgan snaći u svetu koji je postao mnogo opasniji nego što je očekivala.

Istovremeno smo možda bliže odgovoru na pitanje šta se dogodilo njenom suprugu Romanu?

- Da. Imamo nekoliko velikih stvari koje smo ostavili otvorene. Tu je Tvorac Igre, tu je ono što se događa s Karadekom i, naravno, uvek postoji pitanje Romana. Sada smo možda na ivici toga da pronađemo oca njenog najstarijeg deteta. To je veoma važno jer je potraga za njim od početka jedan od razloga zbog kojih je Morgan uopšte ostala uz policiju.

Kad ste već pomenuli Karadeka, da završimo ono što publiku očigledno najviše zanima. Hoće li Morgan konačno poljubiti tog čoveka?

- Polako! (smeh) Svi očajnički žele da saznaju šta se događa s Morgan i Karadekom. To ćemo da kuvamo na laganoj vatri. Njih dvoje su počeli tako što praktično nisu mogli da podnesu jedno drugo, a sad postoji poverenje i nešto što publika očigledno vidi između njih. Ali meni je mnogo zabavnije da ne trčimo odmah prema odgovoru. Ponekad je ono pre odgovora najbolji deo.

U međuvremenu ste joj doveli još muškaraca. Nije baš pošteno prema Karadeku.

- Morgan ove sezone ima izbor (smeh). To je zabavno. Ne mora njen čitav emotivni život odmah da se svede na pitanje hoće li završiti s Karadekom. Ona ima troje dece, bivše partnere, posao koji joj se potpuno promenio i mnogo komplikovaniju prošlost nego što se u početku činilo. Neka malo živi.

Koliko vam je važno da "Visok potencijal" ne postane samo još jedna priča o "ubistvu nedelje"?

- Možete da volite klasične kriminalističke serije i ovde ćete dobiti upravo to: želeli smo da ubistva budu uverljiva i misterije dovoljno dobre da poželite da ih rešavate zajedno sa nama. Ali tu su i likovi koje, nadam se, zavolite. Važno mi je da postoje srce i duša. Možete rešiti slučaj za 42 minuta, ali ako vas nije briga šta će biti s ljudima sledeće nedelje, nešto nedostaje.

Da li ste naučili da odbijete ulogu?

- Jesam, i te kako. Upravo sam ovoj seriji prvo rekla ne! (smeh) Ne želim da igram lik koji mi je dosadio. To je moj kriterijum. "Kalifornija" traje neverovatno dugo, ali je satira i svet nam neprestano daje novi materijal. Morgan je potpuno drugačija. Ako me nešto tera da radim ono što već znam da umem, onda nisam naročito zainteresovana. Ne želim da mi bude dosadno.

(Kurir.rs / TV Ekran / Nikola Dražović)