"Šta bi se desilo sa tim detetom da me nisu sreli?" Marko Živić je pomagao svima, ali svoju želju nikad nije ispunio

Prošlo je pet godina otkako nas je napustio Marko Živić, glumac čiji su osmeh, neiscrpna energija i vedar duh ostavili dubok trag na domaćoj umetničkoj sceni. Preminuo je 14. oktobra 2021. godine, u 49. godini, ostavivši iza sebe brojne pozorišne i televizijske uloge, ali i uspomene na čoveka koji je umeo da pronađe razlog za osmeh čak i kada mu život nije bio nimalo naklonjen.

Marko je bio mnogo više od glumca kojeg su ljudi prepoznavali sa malih ekrana. Kolege su ga pamtile po duhovitosti i neposrednosti, a oni koji su ga bolje poznavali govorili su o njegovoj spremnosti da pomogne drugima. Iza čoveka koji je gotovo uvek delovao raspoloženo stajala je i ozbiljna, emotivna strana, o kojoj je povremeno otvoreno govorio u intervjuima.

Rođen je 4. aprila 1972. godine u Kruševcu, gradu za koji je ostao snažno vezan do kraja života. Iako je profesionalnu karijeru gradio u Beogradu, rodni kraj nikada nije prestao da smatra svojim najvažnijim uporištem. Govorio je da je Beograd njegov dom, a Kruševac njegova kuća, dok je crkvu Lazaricu doživljavao kao njen simbolični stub.

Od dečaka iz Kruševca do jednog od omiljenih domaćih glumaca

Pogledajte u galeriji fotografije Marka Živića:

Ljubav prema glumi odvela ga je na Akademiju umetnosti u Novom Sadu, gde je 1995. godine diplomirao u klasi profesora Radeta Markovića. Njegov profesionalni put ubrzo se razvijao u različitim pravcima, pa je podjednako uspešno gradio karijeru na pozorišnim daskama, televiziji i filmu.

Bio je član Beogradskog dramskog pozorišta, gde je ostvario upečatljive uloge u predstavama „Kad su cvetale tikve“, „Ne igraj na Engleze“ i „Let iznad kukavičjeg gnezda“. Publika ga je zavolela i kroz televizijska ostvarenja, među kojima su „Ljubav, navika, panika“, „Senke nad Balkanom“ i „Žigosani u reketu“, dok je na velikom platnu ostavio trag u filmu „Montevideo, Bog te video“.
Posebno mesto u njegovoj karijeri zauzimao je humor.

Bio je odličan imitator, a emisija „Marko Živić šou“ pokazala je njegovu sposobnost da spontano komunicira sa publikom i od svakodnevnih situacija napravi nešto zabavno. Ipak, iza lakoće sa kojom je zasmejavao druge nalazio se posvećen umetnik koji je glumački poziv shvatao veoma ozbiljno.

Sa samo 36 godina suočio se sa teškom dijagnozom

U trenutku kada je njegova karijera išla uzlaznom putanjom, Marko je doživeo jedno od najtežih životnih iskušenja. Godine 2008. dijagnostikovan mu je rak želuca i jednjaka, zbog čega je morao da se podvrgne zahtevnoj operaciji i dugotrajnom oporavku. Iako se suočio sa ozbiljnom bolešću, nije želeo da izgubi vedrinu po kojoj je bio prepoznatljiv.

O tom periodu kasnije je govorio bez ulepšavanja, priznajući da mu je optimizam mnogo značio tokom lečenja. Čak je pokušavao da oraspoloži i ostale pacijente, podstičući ih da ustanu iz kreveta i prošetaju kada god im je zdravstveno stanje to dozvoljavalo.

- Optimista sam. To mi je mnogo pomoglo u lečenju. Stalno sam pravio pozitivnu atmosferu na odeljenju - govorio je Marko, prisećajući se dana provedenih u bolnici.

Verovao je da ga sveci čuvaju

Marko nikada nije krio koliko mu je vera značila, naročito u trenucima kada se suočavao sa neizvesnošću. Posebnu simboliku pronalazio je u datumima koji su obeležili njegovo lečenje i povratak svakodnevnom životu.

Operisan je na Svetog Nikolu, dok se na posao vratio na Svetog Jovana. Za njega to nisu bile obične podudarnosti, već događaji kojima je pridavao duboko lično značenje.

- Rekao bih da me sveci prate. Religiozan sam, slavim slavu i volim da odem u crkvu - ispričao je svojevremeno.

Posle uspešnog lečenja nastavio je da radi, nastupa i snima, trudeći se da tešku životnu epizodu ne pretvori u jedinu priču po kojoj će ga ljudi pamtiti. Vraćao se ulogama i publici, ali je istovremeno sve otvorenije govorio o tome koliko su zdravlje, porodica i odnosi među ljudima važniji od profesionalnih priznanja.

Pogledajte u galeriji fotografije sa ispraćaja legendarnog glumca:

Pomogao bolesnom detetu, a ono što je tada rekao pokazalo je kakav je čovek bio

Pored glume, značajan deo Markovog života bio je posvećen pomaganju ljudima koji su se našli u nevolji. Nije smatrao da humanost mora da bude praćena velikim rečima i javnim priznanjem, već je verovao da svako treba da učini koliko može za nekoga kome je pomoć potrebna.

Jednom prilikom pomogao je romskoj porodici da obezbedi lekove za bolesno dete. Taj susret ga je toliko pogodio da je dugo razmišljao o tome šta bi se dogodilo da porodica slučajno nije naišla na njega.

- Ceo dan posle toga sam bio neraspoložen. Pitao sam se šta bi se desilo s tim detetom da mene nisu sreli slučajno - ispričao je glumac.

O značaju pomaganja drugima govorio je i u emisiji RTS-a „Na skriveno te vodim mesto“, ističući da su ga roditelji odgajali tako da saosećanje i spremnost da se drugome izađe u susret budu sastavni deo života.

- Bog je u svima nama, i vera je u svima nama, kao i želja da se pomogne. Moja porodica i ja smo se godinama trudili da pomognemo tamo gde možemo. Mislim da je to naš zadatak. Sutra se završava život, a šta si uradio ako nisi nekome pomogao - govorio je Marko.

U jednom intervjuu upitali su ga koju profesionalnu ulogu još nije ostvario, a njegov odgovor bio je neočekivan i veoma ličan.

- Da postanem otac. Znate, i to je veliki profesionalni angažman, biti dobar otac, to sam naučio u svojoj porodici - rekao je Marko.

 Video: Sahrana Marka Živića