Većina roditelja se brine da njihova deca u razvoju ne jedu previše slatkiša, ali ne i majka petogodišnjeg Oin Kolins koji jede doslovno sve - osim metala.
Keri Moris bi sigurno više volela da njen sin pojede neki slatkiš umesto što jede zid. On izluđuje svoju majku tako što trpa u usta sve što stigne, od blata, pijeska do boje sa zidova.Naime, njemu je pre tri godine dijagnostifikovan poremećaj u ishrani, a odveli su ga kod doktora pošto su je na počeo jesti pesak.
"Ne mogu se okrenuti ni trenutak a da mu ruke nisu u pesku ili blatu. Čak želi i da jede deterdžent, pa moram da ih ga držim da ne može da dođe do njega. Kad odemo kod nekoga u goste zna iz veš-mašine da vadi deterdžent i jede ga. Pojeo bi bukvalno sve što mu dođe pod ruku", očajna je njegova majka.
Uvek mora da bude na oprezu i brine se da u trenutku nepažnje ne pojede nešto od čega će se razboljeti.
Srećom, to se još nije dogodilo iako je nedavno jeo sunđer i toalet papir.Ima brata i sestru koji se super odnose prema njemu, mada sestra ponekad pokušava da ga kopira."Devojčica ga povremeno oponaša pa, recimo, počne da liže balončiće kad se kupa. Srećom, ukus joj se ne sviđa, dok Oinu to ništa ne znači", rekal je majka i dodaje da se nadala da je to samo prolazna faza.
"Kad smo ga prvi put videli da jede pesak mislili smo da je to nešto što će brzo proći. Međutim, nekih znakova da je to prolazno još uvek nema. On je još mali i ima ograničen rečnik pa mi ne zna ni objasniti zašto to radi i odakle mu potreba da jede sve što mu se nađe na putu", kaže Keri.
Dejli mejl
