Dok je nekima danas pomalo i smešno insistirati na ritualu u neobičnoj haljini, drugima nimalo ne smeta što te iste haljine lepo pristaju tako retkim ženama i uporno će insistirati baš na venčanju u belom, u okruženju gomile cveća, mnogo ljudi i s mnogo skupih i, iz praktičnog ugla gledanja, posve suvišnih dekorativnih detalja.
Doktorica psihologije na Institutu u Massacusettsu Susan Krauss Whitbourne, autorka knjige "Potraga za ispunjenjem" smatra da je deo krivnje za takve snove u odrastanju uz Diznijeve animirane filmove. Podsetila je na istraživanje koje je 2011. provela Dawn Elizabeth England s kolegama na Institutu Arizona, koji su, analizom devet najpoznatijih Diznijevih crtića, od "Pepeljuge" 1938. do "Princeze i žapca" 2009. dokazali da podržavaju stereotipe o muškarcima kao hrabrima, aktivnima, snažnima, zaštitnički raspoloženima i ženama kao slabijima, osećajnijima, plačljivijima i nadasve lepima. Čak i ako su bile aktivne na neki način, odustaju od toga činom venčanja koje se događa u bajkovitu okruženju i u predivnoj haljini.
O opsesiji venčanim haljinama pisala je i novinarka Abi Elin, kolumnistica New York Timesa, i za opsednutost današnjih devojaka venčanjem i kad nema mladića na vidiku okrivila princeze, tačnije njihove tvorce iz Diznijeve radionice, koji gotovo svaku filmsku priču završavaju blještavim venčanjem. Da bi i njihovo venčanje bilo što sličnije onome viđenom na velikom ili malom ekranu, mnoge su devojke sklone višegodišnjem zaduživanju jer, jednostavno, ustupci koji bi značili skromniju haljinu ili manje cveća u okruženju ne dolaze u obzir. Kao da bi to dovelo u pitanje njihovu buduću sreću.
A možda i bi jer će čak i neke žene u zrelijim godinama insistirati na raskošnoj venčanici, "da im posle ne bude žao". O kakvom je žalu reč, pojašnjavaju možda malo reči 28-godišnje Sanje koja je dan venčanja opisala kao najljepši u životu jer su je "svi gledali dok je hodala ulicom do matičara". Koliko pak planiranje bajkovitog venčanja ima uticaja ili najavljuje koliko će mladenci ubuduće biti srećni, pozabavio se dr. Skot Stenli, sa Istraživanja u Denveru.
BROJ ZVANICA I CENA PRSTENA
Baveći se brojem zvanica na venčanju, pokazalo se da su srećniji oni koji su imali više zvanica. Ali tu nije kraj priči jer su istraživači u potrazi za srećom zanimljivi i drugi podaci.
Ekonomisti Andrej Frankis i Hugo Mialon sa Instituta "Emory", posmatrali su kako iznos potrošen na prstenje i venčanje utiče na to koliko će par biti srećan.
Definitivno se pokazalo da se oni koji kupuju skuplje prstenje češće rastaju. A najsretnijima su se pokazali oni koji su potrošili manje na odeću i suvišne detalje, ali ugostili više uzvanika, te se odlično proveli.
(haber.ba)
