Igor Stefanović je kao animator zaposlen pet godina u studiju „Drimvorks“ proslavljenog Stivena Spilberga.Ovaj Beograđanin u svojoj biografiji ima već dve nominacije za Oskara, dobio je jedan Zlatni globus. U razgovoru za Kurir otkriva kakav je život u industriji snova i koje svetske face je oduševio svojim slikama.
Kako se dobija posao u Holivudu?- Znao sam da želim da se oprobam u inostranstvu, ali nisam imao ideju kako bi se to odvilo. Posle završenog FON skupio sam grafičke radove na gomilu u portfolio i poslao na više adresa, kompanijama koje se bave animacijom i vizuelnim efektima na filmovima. To je bio presudan momenat. Dobio sam odgovor iz Londona, od kompanije koja je radila veliki animirani film za „Univerzal studio“. Glasove likovima pozajmljivali su Dastin Hofman, Ema Votson, Kevin Klajn. London je relativno blizu, pa prelazak nije bio težak. Nakon dve godine otišao sam u Los Anđeles. U „Drimvorksu“ se rade najozbiljnije produkcije i imao sam prilike da radim s vrhunskim talentima, uključujući i neke od čuvenih Diznijevih animatora koji su svojevremeno radili na „Maloj sireni“ i „Kralju lavova“.
Da li ste upoznali Spilberga?- Nisam direktno s njim radio, jer je njegov poslovni partner Džefri Kacenberg zadužen za animirane filmove. Oni su jasno podelili zaduženja. Neki filmovi su im čisto komercijalni, uključujući i animirane, da bi onda Spilberg imao finansijsku sigurnost da pravi svoje umetničke filmove. Međutim, u jednom trenutku sam osetio da sam dovoljno uradio na polju animacije, uzeo sam godinu dana neplaćeno i okrenuo se preko noći slikarstvu. Kad sam završio tri velike slike „Triptih bekstva“, ljudima iz „Drimvorksa“ su se veoma svidele i želeli su da ih izlože u studiju. Tako su stajale tamo šest meseci i mnogo ljudi iz Holivuda ih je videlo, uključujući i Spilberga i predsednika Baraka Obamu. I veoma su im se dopale. Imao sam sastanak sa Kacenbergom tim povodom i on je slike nahvalio javno pred celim studiom. To je bila velika satisfakcija za trud uložen u slike.U medijima se pisalo da ćete biti prvi Srbin koji će nam doneti Oskara.- To lepo zvuči. Dva animirana filma na kojima sam radio „Kung-fu panda 2“ i „Mačak u čizmama“ nominovani su za Oskara, ali nisu ga dobili. „Mačak u čizmama“ je osvojio Zlatni globus. Od naših ljudi Zoran Perišić je dobio Oskara za prvog Supermena. Ima i drugih naših veoma talentovanih ljudi, neki od njih su učestvovali na „Avataru“, koji je pokupio i Oskara za vizuelne efekte. S obzirom na broj stanovnika, Srbija ima više talenata s ovih prostora nego neke mnogoljudnije zemlje.
Ljubomir Radanov
„Sedmorica braće iz Jerusalima“SLIKAO DVE GODINEVratili ste se u Beograd i krajem godine predstavili novu sliku koja je stvarana dve godine. Šta vam je bila inspiracija?- Trebalo bi da bude izložena u nekom od filmskih studija u Los Anđelesu. Slika se zove „Debata sedmorice braće“ i dolazi uz prateću priču koju sam razvijao duže vremena. Sedmorica braće iz Jerusalima su se dogovorili da putuju svetom u potrazi za umetnošću. Odlučili su da svako istraži po jedan kontinent i nađe najlepše umetničko delo na temu „Čovek i žena u ljubavi“. Slika predstavlja njih kad su se posle dugog puta vratili kući. Ono što oni sami ne vide, jeste da su se promenili i da su sad drugačiji.
