"Zašto je poludeo gospodin R", komad u režiji Boba Jelčića, premijerno je odigran sinoć u JDP, a u razgovoru za Kurir glumac Boris Isaković, koji tumači glavnu ulogu, govori o odnosu pojedinca i sistema, kao i zašto smo poludeli svi mi.
"Gospodin R je predstavnik svih nas, svako koga sretnete na ulici ko radi običan posao, niko ko je posebno prepoznatljiv. Običan čovek. To je bilo jako važno zbog mogućnosti identifikacije publike s takvim čovekom. Poseduje sve ono što mi osećamo i zato je ova priča bitna. Prepoznaćemo se svi", kaže Isaković.
Nastavljamo razgovor o ovom komadu, koji za osnovnu temu ima odnos sistema i pojedinca.
"Sistem previše utiče na pojedinca u ovom vremenu. Sve je učinjeno tako da stičemo utisak da imamo slobode napretek, ali sve što se dešava pokazuje koliko smo mi robovi, poslušnici sistema u kome živimo, a pritom ne mislim samo na ovu zemlju. Mislim da je to razvila demonkratija, taj liberalni kapitalizam. Razvili su tu vrstu ropskog odnosa pojedinca koji mora da bude, hteo - ne hteo, deo tog sistema, inače će, ako se pobuni protiv toga, biti uništen. Ovako kako mi živimo, mi smo robovi i tog svakodnevnog posla koji smo primorani da radimo da preživimo, primorani smo da gledamo i slušamo stvari koje ne želimo. Zatrpani smo gomilom informacija koje ne služe ničemu", ističe glumac.
Na pitanje kako se sačuvati, a ne poludeti kao Gospodin R, on konstatuje - teško.
"Veoma je teško da pojedinac sačuva svoju intimu misleći o ovim stvarima. Koliko god pokušao da se izolujem, uvek me negde okrzne. Možete se povlačiti u sebe, ali mi smo društvena bića, moramo da živimo u zajednici i onda to povlačenje vodi u ludilo, što se desilo i Gospodinu R. Svi zajedno ne shvatamo nešto. To je mehanizam koji tako funkcioniše svuda u svetu. Ljudi koji vode države, narode, oni znaju u osnovi šta se dešava bolje od nas, i to je vrsta manipulacije. Tako da smo svi na neki način pristali na to".
Odlučujemo da pređemo na vedrije teme i raspust koji dolazi s večerašnjom poslednjom odigranom predstavom.
"Nema odmora još uvek. Počinju prijemni ispiti u Novom Sadu, dolazi buduća generacija glumaca. Razlikuje se oni dosta od nas. Kod njih prevladava strah da nisu dovoljno kompetentni. Nemaju hrabrosti, a to je ono što mladost i treba da pruža - određenu dozu hrabrosti, bezobrazluka, energije, snage. Oni se ustežu, a mislim da to vuku od nas, od roditelja, vuku te strahove u kojima su živeli i rasli. To je odlika tih generacija. Imate utisak da su previše inertni, ali onda kada uspete da ih oslobodite, ta krila brzo rastu i čine neverovatne stvari", zaključuje Isaković.
Kurir.rs / Mona Cukić / Foto: Dado Đilas
NE PROPUSTITE
