Glumica Tamara Krcunović slobodno bi mogla da kaže da je 2020. njena godina. Publika je obožava zbog serija „Vojna akademija“ i „Urgentni centar“, a svom opusu dodala je i lik nezgodne Nikšićanke u „Južnom vetru“.
U intervjuu za Kurir Tamara otkriva kako provodi dane u (samo) izolaciji i zašto je prvi put u karijeri prihvatila da tumači lik za koji nije mislila da je pravi izbor za nju.
Čini se da je najveća misterija u seriji „Južni vetar“ žena koju vi tumačite. Ko je ona?
- U „Južnom vetru“ igram Nikšićanku, ćerku narko-bosa i suprugu mafijaša. Prvi put sam u ulozi Crnogorke iz Nikšića. Zanimljivo mi je bilo da taj akcenat savladam. Nismo želeli da od nje pravimo potčinjenu ženu, već ženu s jakim karakterom koja ima snage da se suprotstavi tom muškom svetu. Kada sam prvi put pročitala scenario, nisam bila sigurna da sam ja prava podela za tu ulogu. Reditelj Miloš Avramović je insistirao da dođem na probno snimanje s Ljubom Bandovićem i svi smo se uverili da je to dobro rešenje.
Šta vam je smetalo kod tog lika?
- Volim da igram vrlo različite karaktere. Reditelji obično ne rizikuju sa ženskim podelama, a Miloš me je video u nečemu što nisam igrala do sada. Uživala sam radeći s njim i Ljubom. Nije česta pojava da se sve skocka - i scenario, i reditelj, i partner...
Pripadate slobodnim umetnicima. Da li vas plaši šta će biti s vama sutra?
- Crna Gora je dala pola miliona za svoje slobodne umetnike, a Nemačka milijardu evra. Očekujem da će i naša država nešto slično da napravi. Bilo bi dobro da neko i to pitanje postavi kod nas. Više od 80 odsto slobodnih umetnika živi od meseca do meseca i sada je snalaženje za sve, kako će se platiti kirija, doprinosi za firme koje ne rade...
Kako se borite s koronom?
- Kod nas je bilo potrebno da se uvede vanredno stanje da se ljudi savladaju. Mi nismo, kao stanovnici Švajcarske, neko ko poštuje pravila i podržavam ovakve mere. Strašno je što ljudi nisu svesni da svojim ponašanjem ugrožavaju živote svih drugih, starijih, bolesnih i zdravstvenih radnika.
Koja je vaša poruka?
- Ljudi treba da se zabavljaju u karantinu. Kod mene je u kući prava umetnička kolonija. Tata slika, mama pravi minđuše i obnavlja engleski, a ja učim ruski jezik. Cela porodica radi pilates. Uveče gledamo zajedno „Moju genijalnu prijateljicu“, po dve epizode. Napravili smo život unutar četiri zida. Učimo da štedimo, organizujemo šta da se jede... Ovo sve treba da nas resetuje na prave vrednosti i da izvučemo neke dobre pouke.
Hoćemo li izaći iz ovog kao bolji ljudi?
- Ako ovo potraje, mislim da će nas sve promeniti. Ljudi odu deset dana negde pa nešto shvate. Kad se čovek izoluje, prinuđen je da razmišlja o sebi. Ja osećam neki mir prožet strahom. Verujem i nadam se da ćemo izaći iz ovoga kao ljudi.
O Lepoj Breni
NIJE MI BILO SVEJEDNO
Da li ste imali tremu dok vas je u predstavi „Lepa Brena prodžekt“ čak dva puta iz publike gledala Lepa Brena?
- Retko imam tremu, to je više neko nestrpljenje da izađem što pre na scenu. Ovde je specifično to što te gleda osoba koju igraš na sceni, pa u tom smislu imaš neku vrstu odgovornosti. Moglo je da se Breni i ne dopadne. Glumci retko imaju priliku da igraju predstave o svojim savremenicima. Radila sam komad „Zoran Đinđić“, a u publici su bili njegova deca i supruga. U takvim situacijama glumcima nije svejedno.
(Kurir.rs / Ljubomir Radanov / Foto:Damir Dervišagić)
NE PROPUSTITE
