Čuveni muzičar Đorđe Balašević napustio nas je u 67. godini, a sahranjen je u rodnom Novom Sadu u nedelju, 21. februara.
O svom rođenju i detinjstvu rado je pričao.
Balašević je rođen 11. maja 1953. godine, rano ujutru, u Novom Sadu.
Majka je htela da mu da ime Zoran, baš zbog toga što je rođen tako rano, ali se pobunio Đoletov deda, koji je insistirao da ga nazovu Đoka, po njemu. Na posletku su se dogovorili, pa je dobio ime Đorđe. U više navrata pričao je kako "nije oduševljen imenom", ali se, vremenom, navikao. Detinjstvo mu je, kako je govorio, bilo sjajno.
- Bilo je uzbudljivo. Živeo sam u porodici koja je tada bila suviše tolerantna, nikad u životu nisam dobio batine, mada sam ih sigurno više puta zaslužio, pogotovo u gimnaziji. Odrastao sam uz mnogo ljubavi, u staroj kući mog pradede, u Ulici Jovana Cvijića, koja se i danas tako zove, i u kojoj rastu moja deca. Imao sam dvorište, puno zelenog voća leti i kokoši i pataka koje su trčkarale okolo. Možda najvažnije od svega, imao sam Dunav koji je još tamo, ali nije više tako zelen kao što je bio, no ostala mi je velika ljubav - govorio je Đorđe.
NE PROPUSTITE
- Njegovi su se do rata 1941. godine prezivali Balašev, pa ni on sam nije znao vuče li korene od Rusa ili Rumuna, ili pak nekog sasvim trećeg naroda. Đorđe je, što je malo poznato, prvi Balašević.
- Sigurno je da tada u porodici nije bilo Mađara, no moj se deda Đoka, koji je iz nekih razloga bio veliki pravoslavac, stalno se bojao da će ga Mađari “pomađariti”, te je 1941. otišao k matičaru i pazario ovo -ić. Međutim, kako nam se sudbina zna narugati, moj se ćale Jovan zagledao u moju majku Veroniku Elviru Matildu Dolenec, napola Mađaricu, napola Hrvaticu, kako je moj deda izračunao. Tako ja imam mađarske krvi protiv koje se moj stari toliko borio.
BONUS VIDEO
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
