I on je bio čovek od krvi i mesa.Ivo Andrić, jedini srpski nobelovac i književnik svetskog glasa, imao je ljubavnu aferu sa ženom svog kuma, takođe književnika Gustava Krkleca. O ovome je svojevremeno brujala beogradska čaršija, a kad je te 1925. godine i sam Krklec shvatio da je između Andrića i njegove Perside buknula strast, upitao je kuma šta se dešava, a on mu je odgovorio:- E, moj Gustav, to ti je kao letnji pljusak: kako dođe, tako i ode!Krklec se posle toga razveo od supruge, a s kumom je kasnije uspeo da izgladi odnose. Zbog ove afere, srpski nobelovac je navodno izbačen i iz masonske lože Preporod, u kojoj se zadržao svega godinu dana.Iako mu je život bio protkan burama i avanturama, Andrić je voleo da se predstavlja kao običan čovek, nezanimljiv i oslobođen boemskih skandala. Rođena je 9. oktobra 1892. u selu Dolac kraj Travnika, a umro je 13. marta 1975. na VMA u Beogradu u 82. godini.
Ravnodušan prema NobeluIvo Andrić je 10. decembra 1961. dobio Nobelovu nagradu za književnost za roman „Na Drini ćuprija“. Polovinu novčane nagrade darovao je za unapređenje biblioteka u BiH. Matija Bećković se u jednom intervjuu prisetio tih dana:
„Bio sam na ulici kad se pročula vest da je Andrić dobio Nobelovu nagradu i svi smo pohitali ka Francuskoj 7. Sjatili su se tamo pisci i domaći i strani novinari. Jedini koji nije bio uzbuđen bio je Ivo Andrić. Svi smo to shvatili kao priznanje svima nama, a Andrić je u svom starom mantilu i sa već izanđalom tašnom govorio kako bi želeo da sve to što pre prođe da bi se vratio za svoj pisaći sto.“Tito hteo Nobela za KrležuTito nije bio zadovoljan govorom Ive Andrića na dodeli Nobelove nagrade i što nije nijednom spomenuo samoupravljanje. Komunisti su želeli da to priznanje pripadne Miroslavu Krleži, bliskom prijatelju Josipa Broza.
