Zna se da je u starom Egiptu mačka imala zastupljeno mesto, koje je i u religiji i kulturi bilo mistskih razmera, ali zaboravlja se da su u antičkom svetu (najpre u Grčkoj) i psi igrali izuzetno važnu ulogu.
Kerber, pas sa tri glave bio je čuvar podzemnog sveta, tj. čuvao je vrata Hada; boginja Artemida (kod Rimljana Dijana), boginja lova i divljine, koristila je pse koji su bili predstavljeni kao zvezde. Zvezda Sirius, najsjajnija zvezda na noćnom nebu često je personifikovana kao pas koji najavljuje sušu.
U antičkoj Grčkoj biranje imena kućnog ljubimca bilo je značajnije nego danas, jer je predstavljalo ritualno imenovanje čuvara. Postojao je običaj koji se danas može percipirati kao izuzetno surov i bezdušan, a to je kako se bira pas. Naime, štence treba odvojiti od majke i oko njih uljem iscrtati krug koji treba zapaliti. Ono štene koje keruša prvo izvuče iz vatrenog obruča postaće pas čuvar, jer je on najvredniji majci.
Imena se daju tek posle 6 meseci života, i daju se prema balansu uloge i osobina koje pas poseduje. Popularna imena koja su Grci davali danas su gotovo neprevodiva, ali ostaju neka poput: Plavi, Staratelj, Mesar, Brzi, Tvrdoglavi, Tragač, Srećko, Ubica, Domišljati, Bodež. Neka od neprevodivih bila bi: onaj koji je uludo hrabar, onaj koji napada živinu.
Autor: Luka Radovanović
