U Vojvodini živi preko 25 nacionalnih ili etničkih zajednica. A verski praznici poput Uskrsa ili Božića zapravo su najlepše doba kada sva šarenolikost naše pokrajine sija najsjajnijim sjajem.
Između Vaskrsa i Uskrsa, mi smo u Novom Sadu posetili tek jednu od mnogo porodica koje slave dva i Uskrsa i dva Božića.
Neretko ćete ih širom Vojvodine a sve češće i širom Srbije, sresti sa svojim podmlatkom kako vas podsećaju da se svaki plastični čep može reciklirati ukoliko ga sačuvate i donirate.
A onda ćete ih videti i na delu, kako se taj posao realizuje u donacije onima kojima su najviše potrebne. Ali, sve kreće iz doma, koji su Vanja koja je rodom iz Bačkog Monoštora i Boriša, rodom iz bačke Palanke, pronašli u Novom Sadu, gde su i zasnovali porodicu.
- Ovog aprila slavimo 10 godina braka, a poznajemo se 11 godina i upoznali smo se u njegovoj Bačkoj Palanci gde je živela moja baka po majci - kaže Vanja Petković, danas majka dva dečaka i jedne devojčice.
- Da da, pre 11 godina je ona meni ceo dan svraćala u menjačnicu da menja najsitnije novčanice koje je imala i eto, tako sam je zapazio, a vrlo brzo i oženio - seća se suprug Boriša Petković.
Ovako svoju priču započinje bračni par Petković iz Novog Sada, tek jedan od mnogo mešovitih brakova iz Vojvodine, koji slave i krsnu slavu Petkovića, ali i katoličke i pravoslavne praznike. Dok je Boriša pravoslavne veroispovesti, Vanja je katolkinja, Hrvatica po tati i Slovakinja po majci kaže. Mešoviti brak je bio tek polazna osnova za bogatstvo koje ova porodica danas ima, a koje se najbolje vidi kada se uoči Vaskrsa oko jaja za stolom okupi troje divne dece.
- Ja sama dolazim iz mešovitog braka oca Hrvata ili kako u Monoštoru kažemo od Šokaca, a majka mi je Slovakinja. I lako smo se dogovorili da slavimo sve. Jer za slavlja nikada dosta povoda, zar ne? Za Vaskrs tradicionalno posećujemo moje roditelje u Bačkom Monoštoru, ali ove godine smo otišli malo dalje, do Bratislave kod mog brata koji tamo živi, pa nas je bilo i više a samim tim i deca su se više radovala - kaže Vanja.
- I moja baka po majci je bila katoličke veroispovesti, tako da ni meni nije bilo strano kako ćemo organizovati život i odrastanje dece kada smo rešili da se venčamo. Ali ovo naše sada je nekako mnogo lepše. Gledati kako se deca svemu duplo raduju, kao da pre samo nedelju dana nisu farbala jaja ili tražila po dvorištu poklone, to je zaista bogatsvo - objašnjava Boriša.
Praktično gledano iz dečijeg ugla, slaviti dva Uskrsa izgleda ovako:
- Bili smo kod ujke u Bratislavi prošli vikend i bilo nam je super, a da nismo farbali bi baki jaja i nosili u Bački Monoštor, gde bi po dvorištu tražili poklone - kaže jedan od dečaka, Ognjen Petković.
Na pitanje, da li od Zeke svake godine ima pravo da traži dve želje odnosno dva poklona, mlađi Simon Petković kaže:
- Da da, tome se radujemo uvek, nema veze što je blizu. Uvek dobijemo poklona. I sad ćemo u Bačkoj Palanci.
Petkovići slave i Svetog Luku ili Lučin dan kako Hercegovci znaju reći. Ali uoči Uskrsa koji će ova porodica ovog vikenda proslaviti u Bačkoj Palanci, tatu smo ipak za kraj pitali čijoj se kuhinji najviše raduje?
- Verovali ili ne, ako moram da budem baš iskren kada su kuhinje u pitanju, ja se uoči uskršnjih praznika najviše radujem kuhinji mog tasta, jer on sprema najbolju i najukusniju ribu koju sam i danas jeo - kaže tata Boriša.
Mama Vanja u susret proslavljanju drugog praznika dodaje i da, jednom kada najstarijih koji ih danas okupljaju ne bude bilo, u ovoj kući će se dok ih bude, sve slaviti i obeležavati i, kao i do sada svi će učestvovati i to uglavnom uz pesmu najmlađih, koju ovih dana u Novom Sadu slušaju i komšije.
(Kurir.rs/Blic)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
