Ono što se ranije pretpostavljalo, danas je potkrepljeno naučnim dokazima. Nakon nebrojenih istraživanja o uticaju mentalnog sklopa na fizičko zdravlje, danas se zna koliko dugo mogu živeti cinici, anksiozni ili zabrinuti. Zna se i ko će verovatno od koje bolesti oboleti – cinicima preti dijabetes, anksioznim demencija.
CinizamCinici su sumnjičavi i nepoverljivi prema drugima, zbog njihove karakterne crte koju naučnici zovu "neprijateljstvo" mogu imati veću verovatnoću da obole od raznih vidova bolesti srca. U studiji u kojoj je učestvovalo 300 veterana iz Vijetnama koji su na početku studije bili potpuno zdravi, otkriveno je da su šanse da obole od bolesti srca bile za 25 odsto veće kod veterena kod kojih je "neprijateljstvo" bilo izraženije. Naučnici objašnjavaju da stanje cinizma izaziva više stresa koji u imunološkom sistemu može izazvati skok proteina C3 koji je povezan s različitim oboljenjima, uključujući i dijabetes. *Smisao životaAko vam nedostaje osećaj sopstvene vrednosti i svrhe, vaš boravak na Zemlji će sigurno biti kraći od mogućeg. Studija koja je obuhvatala više od 1.200 starijih ljudi, koji na početku studije nisu patili od demencije, ustanovila je da su oni s jakom željom i osećajem svrhe u životu imali duplo manju šansu da umru tokom studije koja je trajala pet godina. Rezultati istraživanja postojani su bez obzira na starosno doba, pol i obrazovanje ispitanika, i bez obzira na to koliko su osobe depresivne ili neurotične (impulsivno reagiranje, anksioznost, napetost, nesigurnost...)''Ljudi s visokim ciljem u životu lako pronalaze smisao u svakodnevici, događajima i ljudima koji ih okružuju, takođe bez poteškoća se uključuju u aktivnosti koje im se učine važnim, njima se smeši duži životni vek, za razliku od ljudi koji su digli ruke od svojih ciljeva i žive dan za danom'', objašnjava istraživačica studije Patrisija Bojl iz centra za Alchajmerovu bolest.
Izrazito neurotičniTo su osobe koje su gotovo uvek zabrinute, uznemirene, sklone depresiji i kao takve imaju velike šanse da žive kraće od vršnjaka koji su "mirniji". Nedavna studija u kojoj je učestvovalo više od 1.800 muškaraca starijih od trideset godina pokazala je da su najviše pušači bili u grupi neurotičnih muškaraca. Istraživač Danijel Mroček objašnjava da im najverovatnije ta jedna cigareta olakšava i smanjuje osećaj anksioznosti, ali i da "takva kratkoročna pomoć ubija na duže staze".*Nedostatak samokontroleViše od 20 istraživanja i preko devet hiljada učesnika u studijama o samokontroli i njenog uticaj na čovekovo fizičko zdravlje nedvosmisleno je otkrilo sledeće - ljudi koji su savesni, organizirani i disciplinirani žive dve do četiri godine duže od onih koji to nisu. Istraživač jedne od studija sa Univerziteta Kalifornija, objašnjava ovaj podatak time što visoko savesni ljudi ređe u svom životu piju alkohol preko mere i takođe su ređe strastveni pušači, kao i da vode stabilnije i manje stresne živote.
AnksioznostTrema i nervoza izuzetno opterećuju, navode istraživači. Studija koja je trajala pet godina, a obuhvatala je više od 500 starijih ljudi, pokazala je da je rizik od demencije bio za čak 50 odsto manji kod ljudi koji su smireniji i manje napeti.*Mračne misliMračne osobe s negativnim mislima ne samo da su zbog svog ponašanja ugrožene socijalno i društveno, već i fizički. Naime, preliminarna studija s više od 180 pacijenata oboljelih od perifernih arterijskih bolesti otkrila je da "mračni" ljudi imaju veće šanse da ranije napuste život. Naučnici to objašnjavaju time što su oni verovatno iskusili dosta negativnih emocija, koje su zadržali u sebi i to se odrazilo na njihovo zdravlje.
StresIstraživanja pokazuju da dugotrajan stres može biti smrtonosan, a ako vas ne ubije onaj u slobodno vreme, stres na radnom mestu sigurno hoće – povećava rizik od srčanog oboljenja, gripa, metaboličkog sindroma i povećava rizik da patite od povišenog krvnog pritiska. Studija od skoro 700 izraelskih radnika pokazala je da, kada stres na poslu postane neizdržljiv, skoro dva puta je veća šansa da se oboli od dijabetesa tipa 2, kada organizam postane rezistentan na inzulin koji regulira nivo šećera. Britanski istraživači navode da i unapređenje na poslu povećava nivo stresa. Naime, prema njihovoj studiji, zaposleni koji napreduju na poslu ulažu dodatnih deset posto mentalnog napora i imaju manje vremena redovno posjećivati doktora
