Za sada, doprinosimo jednakim iznosima - za kuću, račune, zajedničke izlaske i proslave koje organizujemo kod kuće. Ostatk novca trošimo samostalno, ko kako želi i za šta mu je potrebno.
Kad sam bila klinka, gledala sam kako moj otac svakodnevno zapitkuje moju mamu gde je novac i na šta ga je potrošila. Zapisivao je pojedinosti u svoju svesku i sve je izgledalo kao jedan ogroman spisak za nabavku. Mleko, pa cifra, hleb, pa cifra, cigarete, stvari za kuću... I tako bi svakodnevno sračunavao na šta su odlazile pare.
To mi se nije dopadalo, pa zato, kad sam se udala shvatila sam da deljenje novca nema nikakvog smisla. Pomislila sam: Zašto bih ja dozvolila da me suprug ispituje zašto sam kupila te skupe cipele i tašnu? Ili obrnuto.
Iznenađujuće je to što ovakav način života kod nas ne izaziva sukob - izazivaju ga prijatelji i porodica, koji nikada neće shvatiti zašto finansije držimo odvojeno. Oni smatraju da nas to čini manje porodicom i dobrim timom za život, piše dnevno.rs.
Dokle god svako plaća svoj deo računa, a pritom ostavlja novac sa strane, ne postavljam pitanja ”gde odlazi tvoj novac”. Mi smo partneri, ali živimo i svoju nezavisnost i planiramo da takav način života održimo što je duže moguće.
